Skriveni dorćolski vinograd

Jedini dorćolski vinograd nalazi se u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u ulici Rige od Fere u Beogradu. Zasadila ga je još 1928. godine jevrejska porodica koja je stradala u holokaustu. O vinogradu niko nije brinuo godinama, sve do 1991. godine, kada je taj posao preuzeo Petar Despotović, agronom u penziji. Učestvujući u jednom od ekoloških seminara, zapazio je zapušten, neorezan i neprskan čokot i odlučio da mu svojim znanjem i posvećenošću udahne novi život.

Već nakon dve godine stari čokot podario je nove plodove od kojih su preradom dobijene i prve litre beogradskog varoškog ekološkog vina „singidunum”. Zasađeni su i novi čokoti više vrsta loze. Između ostalih, preneta je i reznica loze iz manastira Uvac kod Priboja na Limu, koja se tamo gaji od 1524. godine.

Kako je vreme odmicalo, vinograd je sve više rastao i napredovao, pa se danas berbom dobija oko 200 kilograma grožđa i proizvede oko 120 litara vina.

„Domaćinska” proizvodnja

(/slika2)Obnovu vinograda pomogao je i Eko-centar u okviru Zavoda, čiji su članovi u saradnji sa Petrom Despotovićem 1995. godine osmislili „Program eko-agronomije”. Neka od osnovnih načela ovog programa su: treba učiti od prirode, slediti je i uvažavati; zdrava hrana je prioritetno pitanje opstanka vrste; povratak starim i otpornim vrstama.

Načini održavanja vinograda i pravljenja vina mogu u potpunosti da se nazovu ekološkim. U zaštiti od štetočina i bolesti, kao što su pepelnica i plamenjača vinove loze, koriste se bordovska čorba i sumpor. Redovno se obavlja kontrola zagađenosti vazduha, a uzorci zemljišta radi hemijske analize šalju na Poljoprivredni fakultet. Odatle se dobija i receptura za dodatak sredstvima za prskanje lista loze.

Postupak proizvodnje vina, od muljanja zrelih obranih grozdova, preko ceđenja, taloženja, previranja, otakanja i, napokon, flaširanja, obavlja se tradicionalnim, „domaćinskim” sistemom, bez dodavanja hemijskih sredstava. Prilikom flaširanja vino se toči u boce od pola litra jer je to, po principima zdrave ishrane, dijetetska dnevna doza vina.

Zavod je 2007. godine započeo promovisanje svog vina pod geslom „četiri E” (ekskluziva, ekologija, estetika i etika) koje, od tada, stoji na etiketama boca.

Vrste vina koje se proizvode su golubica, preobražensko mlado vino, potento-plus i Avramov Exellent '83. Ovo poslednje, posvećeno je uspomeni na dr Lazara Avramova, tvorca sorte Beogradska besemena.

Flaširana vina čuvaju se u maloj, ali brižljivo uređenoj vinoteci u podrumu Zavoda.

Degustacije i druženja

(/slika3)Grožđe i vina nisu za prodaju, ali ipak postoji nekoliko prilika kada ih možete videti i probati.

Prva od njih je proslava Svetog Trifuna, Dana vinogradara. Nakon što sveštenik izvrši obred osveštenja i pomazanja čokota, domaćin čini prvi rez na lozi. Gosti, zatim, mogu da probaju vino uz slavsko posluženje.

Proslavljaju se i Dan planete Zemlje (22. aprila) i Svetski dan zaštite životne sredine (5. juna), kad se organizuje i degustacija vina.

U avgustu, na Preobraženje, manja količina grožđa nosi se u crkvu Svetog Aleksandra Nevskog radi osveštenja i simbolične razmene.

Sredina septembra je vreme kada se beru sorte grožđa za stonu upotrebu: strašenski (ruska sorta), moldova (moldavska) i zalad đenđi (mađarska).

Početkom oktobra bere se čuvena slankamenka od koje se dobija najveća količina grožđa za vinsku preradu. U čast Dana berbe, iznose se vina iz prethodnih godina na „uvid i probu”, a sve u okviru projekta „Kultura hrane” čiji je cilj da građane uputi u osnovne tehnike vinogradarstva i kulturu pijenja vina kao zdrave hrane.

Ispod loze se već godinama uspešno održavaju likovne, dramske i ekološke dečije radionice. To je i mesto okupljanja grupe uglednih i ekološki orijentisanih intelektualaca Starog grada, koja pomaže održavanje ovih događaja, a dvorištu Zavoda dala je epitet najlepšeg u tom delu grada.