„Kokan" umesto sedamdeset berača

Srbija je zemlja poznata po gajenju malina, ali ovo naše voće još se bere ručno. Kao mašinski inženjer, koji se bavi pronalazaštvom, Momčilo Kokanović iz Obrenovca razmišljao je kako da pomogne proizvođačima da brže oberu svoje zasade i došao na originalnu ideju. Maline, kupine i borovnice ne moraju se brati ni ručno ni mehanički, već novom tehnologijom vazdušnog branja.

Tako je nastao vazdušni berač jagodastog voća koji je Momčilo nazvao „Kokan 1000”. On za dan može da obere hiljadu ari (deset hektara) zasađene površine i omogućava efikasno branje tehnološki zrelih plodova bez oštećenja. Prvenstveno je namenjen sakupljanju malina, ali istom tehnologijom moguće je brati i druge kulture žbunastih plantažnih zasada kao što su kupine, borovnice i ribizle, kaže naš sagovornik.

Zreli plodovi „sleću” na tacnu

Do sada se mašinama voće bralo tako što su se mehanički otresale grane, dok vazdušno branje znači da nema kontakta sa voćkom, već mlazevi vazduha - jačine od oluje do tornada - vibriraju biljku i bez kontakta otresaju zrele plodove. Otkinuti plodovi zatim vazduhom bivaju preneti do prihvatne tacne, uz istovremeno odvajanje i odvođenje suvog lišća i grančica.

(/slika2)I ono što je najvažnije - vazdušni berač, u zavisnosti od prinosa, može dnevno da zameni 70 radnika! Uz to, ručnim branjem se uzimaju i plodovi koji nisu dostigli optimalnu zrelost, dakle ni poželjnu težinu, dok „Kokan 1000” omogućava branje samo tehnološki zrelih plodova maline, što dovodi do povećanja težine ukupno ubranog roda do 10 odsto u odnosu na ručno branje. Izračunato je da vazdušni berač omogućava niže troškove branja malina do 30 odsto po jednom kilogramu u odnosu na ručno.

Naš sagovornik kaže da se mašina sastoji iz dva dela - traktora i jedinice za branje - koje se bez teškoća mogu razdvojiti. Na taj način se oslobađa voćarski traktor izuzetnih karakteristika, snage 60 kilovata i brzine kretanja od 125 metara do 25 kilometara na sat, koji može da posluži u razne svrhe i van sezone branja malina. Posebno ako se zna da je brzina na pogonskim točkovima nezavisna od brzine na kardanu. 

Srpski izum na plantažama sveta

Kokanović je izlagao prototip vazdušnog berača na Novosadskom sajmu, gde je za ovaj novitet dobio najveća priznanja, i na Sajmu novatorstva u Zagrebu, gde je osvojio bronzano odličje. Kolarčeva zadužbina ga je proglasila za najboljeg inovatora u Srbiji za 2005. godinu.

(/slika3)Više zemalja je pokazalo interesovanje za njegov izum, posebno one sa plantažama kao što su Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Rumunija i druge evropske države, ali i neke južnoameričke. Za sada još nema serijske proizvodnje, ali se jedan prototip „Kokana” nalazi u poljima Bačke, a drugi u dalekom Čileu. 

Naš sagovornik, koji je inače rodom iz Prokuplja, ima više patenata u oblasti mašinstva, ekologije, čak i zubarske tehnologije. On kaže da je, osim novca, veliki problem što naša zemlja nema dovoljno usaglašeno zakonodavstvo sa evropskim zemljama po pitanju zaštite patenata, da bi vazdušni berač mogao da se serijski proizvodi za izvoz. Zato razmišlja da proda licencu nekoj svetskoj kompaniji, mada bi najviše voleo da „Kokan 1000” bude srpski proizvod na brojnim plantažama jagodastog voća širom sveta.