Mediteran je postao masovna grobnica izbeglica

Turska optužuje međunarodnu zajednicu, pre svega razvijene zemlje, da su sebičnom politikom pretvorile Sredozemno more u najveću grobnicu na svetu. One rade malo, gotovo ništa da se stane na put izbegličkoj krizi, najvećoj od one zabeležene odmah posle Drugog svetskog rata.

„Apelujem na međunarodnu zajednicu, pre svega na one zemlje koje nam stalno drže predavanja o ljudskim pravima i demokratiji, da konačno preduzmu svoj deo odgovornosti u rešavanju izbegličke krize. Neodgovorno ponašanje koje vuče korene još iz doba kolonijalizma pretvorilo je Mediteran, kolevku civilizacije, u masovnu grobnicu izbeglica, uglavnom žena i dece”, istakao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

On često kritikuje zemlje EU da odbijaju da preuzmu deo bremena oko zbrinjavanja beskućnika koji masovno stižu s Bliskog istoka, iz centralne Azije i sa severa Afrike. Preti da će podići rampe na istočnim granicama Turske ka EU, odnosno Grčkoj, koja, kako optužuju u Ankari, nemilosrdno vraća one koji pokušavaju da dobiju azil.

U grčkim vodama kod Peloponeza nedavno je potonuo prenatrpani brod koji je prevozio migrante do Italije. Pretpostavlja se da je u njemu bilo oko 750 izbeglica. Spaseno je sto, dok je iz mora izvučeno 80 tela. Prema nekim procenama, na dnu Mediterana je završilo stotinu dece. Gotovo u isto vreme u italijanskim vodama kod Kalabrije potonuo je brod koji je stigao iz Tunisa. Slučaj se još ispituje: kao nestalo vodi se 37 migranata, među kojima je sedam žena i jedno dete.

Na poslednjem samitu lidera 27 zemalja EU krajem prošle nedelje u Briselu vođen je „verbalni rat” zbog tog problema. Poljska i Mađarska blokirale su predlog da sve zemlje članice bez pogovora prime predložene kvote migranata, u protivnom trebalo bi da plate po 20.000 evra za svakog doseljenika kome podignu rampu na svojim granicama.

A Turska više ne zna šta da radi s beskućnicima. U Anadoliji je poslednjih godina privremeno utočište našlo skoro četiri miliona izbeglica, uglavnom iz Sirije. Lokalni mediji uz Erdoganovu kritiku međunarodne zajednice iznova, po ko zna koji put, objavljuju potresnu fotografiju trogodišnjeg Ajlana Kurdija iz Sirije, čije telo su talasi posle brodoloma izbacili na plažu kod Bodruma. Kada se plima povukla, telo deteta je ostalo da leži na pesku u kratkim pantalonama, kao da spava. Lokalna foto-reporterka Milufer Demir, koja je ovekovečila tu dramu, kaže da više ne može mirno da spava. Tela Ajlanove majke i petogodišnjeg brata Galipa nikad nisu pronađena.

„Najnovije tragedije u Sredozemlju potvrđuju da je neophodno da međunarodna zajednica stane na put krijumčarima migranata”, ističu u Komesarijatu UN za izbeglice. Krijumčarenje izbeglica postalo je poslednjih godina unosan biznis u koji su uključeni kriminalci iz zemalja EU, sa Balkana, iz severne Afrike, Bliskog istoka i centralne Azije. U tim malverzacijama se godišnje okrene najmanje pet milijardi dolara, procenjuju u Interpolu.

U svetskoj organizaciji procenjuju da je od 2014. godine, kad je započeo sadašnji migrantski talas, na putu od Afrike do EU stradalo 14.000 nesrećnika.