Tajne prašnjavih podruma

Slobodni novinar Srđan Stojančev(1952) otkriva tajne koje se nalaze u starim knjigama, i čak uspeva od tog posla koji liči na hobi – da izdržava porodicu. Njegov životni moto: „Za crva uvek ima drva“, apoteoza je kulta rada koji je deo habitusa ovog vrednog čoveka. Retko će se sresti tako dinamični i koncentrisani ljudi u poslovima sa knjigama.

Radio je kao novinar dokumnetarista u magazinu Duga, da bi 2002. godine napustio redakcijski posao na nagovor tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.

„Premijer Đinđić je bio dobro upućeni kolekcionar starih knjiga. Znao je njihove tačne cene. Upoznali smo se 1992. godine na Sajmu antikviteta u Domu omladine. On je sakupljao prva izdanja Vuka Stefanovića Karadžića. Tada sam mu poklonio figuru sove. Sova je bila njegov simbol. Tu figuru je držao na svom radnom stolu. Nabavljao sam antikvitete za njega, posebno je cenio srpske pisce. On mi je rekao da napustim redakciju da bih imao više vremena da se posvetim poslu koji volim, i od koga mogu da živim. Tako sam i uradio. I ne kajem se. Hobi je postao moj glavni posao”, kaže Stojančev.

U Novinama Beogradskog čitališta Stojančev obljavljuje otkrića do kojih dolazi tragajući za vrednim knjigama. U jednom spomenaru našao je nepoznatu pesmu Vladislava Petkovića Disa „Lepota“, koju je pesnik rukom ispisao s posvetom sestri Sime Pandurovića.

Pronašao je i u jednom primerku prvog izdanja „Na Drini ćuprija“, Andrićev autograf. Pisac je pored 24 rimska broja koja označavaju poglavlja, dopisao mogući naslov. U sledećim izdanjima ovu ideju nije realizovao. Pord ovih autografa, knjiga ima i piščevu posvetu Leposavi Beli - Pavlović. Stojančev procenjuje da ovaj antikvarni primerak vredi oko 500 evra. A ostali primerci prvog izdanja, kojih ima 5.000, mogu da se nađu i za 20 evra.

Najviša cena tražena za jednu knjigu na srpskom jeziku bila je 60.000 evra. Tolika je bila početna cena na aukciji u Sotbiju za Orfelinovo „Žitije Petra Velikog“ iz 18. veka. Stojančev kaže da on i Raša Doderović, procenitelj starih knjiga „Matice srpske“ smatraju da ta knjiga vredi 20 000 evra.

Srđan Stojančev je uspeo da stvori svoju mrežu u svetu stare fotografije, arhivskog materijala i starih knjiga. Prodavci su obično naslednici koji ne znaju šta će da rade sa gomilom prašnjavog papira. Tako je Stojančev, jednom prilikom čeprkajući srećnom rukom, u Novom Sadu kupio Psaltir iz 1828. godine, štampan u Moskvi. Takvi Psaltiri nisu rektost, pa je ta knjiga četiri godine čekala na red da je bibliofilski obradi. Kad je konačno detaljno pregledao – imao je šta i da vidi. U knjizi je pronašao zapis Petra Petrovića Njegoša da mu je ta knjiga lični dar ruskog cara, uručena 1833. godine prilikom boravka u Rusiji. Vrednost ovog Psaltira procenjuje na nekih 1.000 evra. To je manje od Gorskog vijenca iz 1847. godine. Cena tih primeraka ide i do 1.200 evra.

Glavni projekat na kojem trenutno radi je opremanje multidisciplinarne biblioteke manastira Hilandara. Sarađuje sa Hilandarskim bibliotekarom ocem Romilom, bivšim novinarem Politike, Aleksandrom Kneževićem, poznatim i po autorstvu filma „Vidimo se u čitulji”. Eh, čudnim putevima se zavoli knjiga.