Ima li železnička stanica Novi Beograd upotrebnu dozvolu

Da li je „veštačka inteligencija” umešala prste u projekat tzv. železničke stanice Novi Beograd? Ima li tzv. železnička stanica Novi Beograd upotrebnu dozvolu? Ako ima, onda predsednik komisije za tehnički prijem i izdavanje upotrebne dozvole za navedeni objekat verovatno nije čovek, nego robot. Zašto? Samo robotu ne treba, a svakom živom biću treba obezbediti mesto za obavljanje bioloških potreba, vodu za piće i pranje, kao i prostor za sklanjanje od ekstremnih atmosferskih uticaja. Međutim, novobeogradsko železničko stajalište ništa od toga ne obezbeđuje.

Kako se neki objekat može zvati putničkom železničkom stanicom, a da nema sanitarni čvor (ve-ce i umivaonik) i čekaonicu za putnike? To nije stanica, nego savremeno železničko stajalište. Pomenuto, u Novom Beogradu, od sveg prostora koji se može zatvoriti ima samo dva lifta koji su u funkciji. Na veoma prometnim peronima ima dosta klupa za sedenje, ali sve su one na promaji, a nema nijedne prostorije za putnike, među kojima neizbežno uvek ima beba, invalida i starijih osoba, kojima i sam pripadam.

Relativno često koristim pogodnosti i prednosti voza „Soko” i Regionalnog voza na relaciji Novi Sad – Beograd i obratno. Za povratak češće koristim stajalište Novi Beograd. Međutim, 29. juna, sticajem okolnosti, zakasnio sam tri minuta na voz „Soko” koji polazi u 14 sati sa stanice Centar. Na biletarnici su mi rekli da sledeći „Soko” polazi u 15, a regionalni voz u 15.19 sati. Kupio sam kartu, liftom otišao na peron, seo na klupu i čitao novine. Nakon pola sata prišao mi je čovek mojih godina i pitao za toalet. Krenuli smo s liftom u prizemlje da potražimo mesto „gde i car ide peške”. Nakon neuspelog traženja, obratio sam se radnici biletarnice s pitanjem za to mesto. Dobio sam odgovor: „Toaleta nema na stanici, ali ima u vozu”. Ostao sam bez teksta i zaboravio sam da joj zahvalim za informaciju. Tog momenta sam samo poželeo da se susretnem s predsednikom komisije za tehnički prijem objekta. Moram priznati da sam mahinalno pogledao ima li u blizini njiva s kukuruzom, jer mi se na trenutak pred očima pojavila scena iz serije snimljene po delu Branka Ćopića „Osma ofanziva”, u kojoj Jovandeka „porad sebe” svraća u kukuruz. Ipak, procenio sam da ću bez muke i bruke nekako izdržati do voza, ali je nepoznati „kolega” produžio do druge strane potpornog betonskog zida da tamo reši taj biološki problem.

Ipak, ovaj nedostatak na stanici, za koju smatram da ne bi trebalo tako da se zove, ne može da umanji značaj, pravu vrednost i korist koju su građani dobili ovom brzom prugom. Svako ko je bar jednom putovao vozom „Soko” oduševljen je kompletnom uslugom, a naročito brzinom i strogim pridržavanjem kompjuterskog reda vožnje.

Međutim, Regio voz neopravdano se nalazi u senci „Sokola”. Ta kompozicija ima gotovo isti komfor vagona i karakteristike lokomotiva koje ima i „Soko”, ali dok je prva namenjena samo građanima Novog Sada i Beograda, dotle je druga od koristi žiteljima svih mesta između ta dva grada. Druga prednost regionalnog voza je u povoljnijoj ceni vozne karte za 200 dinara u jednom smeru. Mišljenja sam da je, za razliku od „Sokola”, za osoblje ovog voza daleko teže upravljanje kompozicijom. I pored zaustavljanja na deset železničkih stanica, i taj voz u svako mesto stiže striktno po redu vožnje, a razlika u vremenu putovanja od Beograda do Novog Sada je svega 22 minuta. Kad sam prvi put putovao ovim vozom s polaskom u 8.30 sati, a kondukter mi rekao da staje na mnogo stanica, nisam verovao da mu do Novog Beograda treba manje od jednog sata. Njegove stanice su: Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Inđija, Stara Pazova, Nova Pazova, Batajnica, Zemun Polje, Zemun, Tošin Bunar, Novi Beograd i Prokop (Centar).

Svetko Latinović,
Kać