Deci je neophodna i dosada

Roditelji školaraca ove godine suočeni su s produženim školskim raspustom i za mnoge, posebno one s mlađom decom i osnovcima, ovo leto je zbog toga vrlo stresno. Ako se izuzmu dve nedelje godišnjeg odmora koji roditelji provode s decom najčešće na moru, đaci mahom letnji raspust koji traje dva i po, a sada i tri meseca, provode u različitim aktivnostima. Zavisno od uzrasta i mogućnosti, nekima su spas bake i deke, rodbina na selu, neki tinejdžeri rade, ali ima i dece koja su primorana da veći deo dana provode sami kod kuće.

Stav psihologa je da s decom treba raditi na osamostaljivanju, a poznat je i savet vrsnog dečjeg psihologa Ranka Rajevića koji godinama ponavlja: deci je za pravilan razvoj neophodna dosada.

A raspust je idealno vreme za to.

Vreme opuštanja

Raspust je, navodi i pedagog Dragana Ivković, vreme kada deca treba da se opuste. U razgovoru za naš list, ona kaže kako je, ipak, tokom ovog perioda, najvažnije da deca koliko je to god to moguće, budu izdvojena iz virtuelnog sveta.

– Da li će deca ići na kupanje, biti u dvorištu ili na ulici, u parkiću, igrati se igračkama ili učestvovati u društvenim igrama – svejedno je. Bitno je da izađu što je moguće više iz virtuelnog u realan svet, da se što više kreću i druže uživo sa svojim vršnjacima. Neophodno je da ih roditelji malo puste i da imaju prostora za dosadu. Dosada je važna za razvoj ličnosti. Ona je pokretač i preduslov da dete razvija maštu u detinjstvu, snove u mladosti, a kada odraste, bude ostvaren čovek – kaže Dragana Ivković.

Podseća da su nekada roditelji govorili deci kada su se žalila da im je dosadno: „Uhvati se za uši pa igraj!” I deca nisu imala kud, već da pronađu rešenje za izlazak iz dosade.

– Danas je trend da deca idu na mnoštvo organizovanih aktivnosti, od animatora na rođendanima do raznih školica jezika, crtanja. Deci treba obezbediti slobodno vreme da se igraju s vršnjacima. Slobodno vreme je „ona dosada”, odnosno prostor kada deca posežu za knjigama, crtanjem, maštanjem, traženjem kontakta s vršnjacima i igranjem. Ako im sve isprogramiramo i organizujemo, sedeće otvorenih usta i čekati da ih nahranimo i kad odrastu – objašnjava naša sagovornica. Iako se mnogi roditelji brinu o tome šta će raditi deca dok oni rade, naša sagovornica podseća da zaposlen roditelj nije nezainteresovan ili bez autoriteta, da ne vidi i ne čuje svoje dete. Istina je da je zaposlen često umoran, ali on mora znati kako da podrži svoje dete i postavi zahteve ispred njega onda kada je to potrebno.

– Deca slušaju svoje roditelje i prirodno su im lojalna. Važno je da roditelji budu stabilne figure svojoj deci. Dobar odnos se ne postiže samo pukim prisustvom i primerom, već i jasnim zahtevima i očekivanjima od deteta – navodi Dragana Ivković.

Skraćenu školsku godinu mnogi roditelji nisu dočekali s oduševljenjem.

– Meni je svakog leta ista muka kako da deci popunim raspust nekim smislenim sadržajima – priča Ivana Simić, majka petaka i trećakinje.

Ove godine prvi put će početi da ih ostavlja same kod kuće. Dok je ranijih godina, kaže, dva meseca mahom pakovala, raspakivala i prepakivala decu, knjige, rekvizite, ispraćala i dočekivala s raznih kampova, sada, kaže, nema nameru da joj leto prođe u tome.

– Mislila sam da je dobro kada deca dosta putuju tokom leta, da im se pružaju prilike da istražuju svet oko sebe, da upoznaju nove prijatelje. Na moje baš veliko iznenađenje, čak i ako su tako mali, rekli su mi da ih to zamara i da žele da budu kod svoje kuće više vremena– priča Ivana.

Vanesa Marčeta ima jedanaestogodišnju ćerku Petru, koja je do sada provodila leta u Aranđelovcu kod bake i deke. Vanesa sada ima „rupu” u rasporedu i priznaje da skraćivanje školske godine i dve nedelje duži raspust nije bilo lako popuniti.

Priča i da njena ćerka nema posebnih zahteva tokom raspusta i da najčešće uživa u malim stvarima, a zadovoljstvo joj pričinjava i šetnja s babom po parku uz sladoled i kokice. Prošle godine prvi put je bila u kampu na Zlatiboru.

Promena planova

I Violeta Opačić kaže da će leta s bakama i dekama sada malo da modifikuje.

– S obzirom na to da su se deca u školama raspustila 6. juna, dve nedelje ranije, morali smo da menjamo planove za letnji raspust. Kako i suprug i ja radimo, a imamo predškolca i ćerku koja završava peti razred, isplanirali smo da budu u vikendici kod Aranđelovca s mojom mamom. Tamo će biti dve nedelje, a zatim nas četvoro idemo na letovanje u Grčku. Drugi deo raspusta ćerka će biti ili na placu ili kod svekrve, a onda u avgustu ide u sportski kamp sa svojim odeljenjem. Svesna sam da će biti trenutaka kada će joj biti dosadno s bakom, ali svakako mislimo da je to bolja opcija nego da bude sama kod kuće po ceo dan. I mi, kad smo bili mali, provodili smo vreme kod baka i deka i taj deo raspusta mi je jedna od najlepših uspomena iz detinjstva – kaže Violeta Opačić.

Raspusti u Londonu

U Velikoj Britaniji osnovne i srednje škole imaju letnji raspust od sredine jula do početka septembra.

– Letnji raspust nije dugačak, ali tokom školske godine ima dosta raspusta, u oktobru, decembru, februaru, aprilu i krajem maja. Osnovci tokom leta često putuju ili provode vreme u letnjim kampovima. Srednjoškolci koriste leto za odmor, putovanja, a i da zarade džeparac putem honorarnih poslova. Stariji srednjoškolci koji se pripremaju za upis na fakultet često koriste letnji raspust da steknu radno iskustvo u struci u kojoj žele da studiraju. Sedamnaestogodišnjaci uče teoriju vožnje i počinju da uzimaju časove – priča za „Magazin” Suzana Mitrović, majka srednjoškolke Done.

Tokom leta, priča, deca često idu na izlete u prirodu ili na obalu, u zabavne parkove i u posete velikim gradovima kao što su London, Mančester, Edinburg i Liverpul.

Školice u prirodi

Tokom leta za decu svih uzrasta nude se različiti sadržaji kojima može da se popuni slobodno vreme.

Postoje školice u prirodi koje se organizuju na Adi Ciganliji, ali i razni vidovi produženog boravka za mlađe osnovce.

U zavisnosti od usluge, da li je uključen obrok ili ne, za ovakvu vrstu čuvanja potrebno je oko 35.000 dinara za deset dana.

Sportski kampovi

Značajna organizaciona pomoć roditeljima su i razni kampovi koji nude sportske aktivnosti, boravak u prirodi, čuvanje i smeštaj na nekim turističkim destinacijama u Srbiji, a deci i roditeljima spas za popunjavanje slobodnih dana tokom raspusta su i letnje pripreme koje organizuju klubovi u kojima mališani najčešće treniraju fudbal, košarku, odbojku....

Većina kampova i priprema košta oko 40.000 dinara za deset dana.

Učenje stranog jezika

Jedna od opcija za one s dubljim džepom su i škole stranih jezika u inostranstvu.

Škole stranih jezika u inostranstvu, u zavisnosti od destinacije, programa i dužine boravka koji je najčešće najmanje deset dana, koštaju od 600 evra pa sve do 2.000, koliko, na primer, treba izdvojiti za školu engleskog u Londonu sa svim plaćenim sadržajima, izletima i obilascima.

Kako se stiče samostalnost

– Određenu dozu samostalnosti deca treba da imaju na svim uzrastima u skladu s njihovim razvojnim sposobnostima. Ako ih stalno sputavamo, govorimo kako, kada i šta treba da rade, šaljemo im negativnu poruku o njihovim sposobnostima, koja utiče na njihovo samopouzdanje. Deca bez samopouzdanja postaju anksiozna i ne veruju u sebe – podseća pedagog Dragana Ivković.

Tako detetu predškolskog uzrasta, na primer, ne možemo dati da odlučuje da li će obući letnje ili zimske pantalone zimi, ali možemo mu dati da bira između dva para zimskih pantalona. Dok kako dete sazreva, mogućnost izbora treba da bude veća.