Turska zbog Švedske pod pritiskom saveznika u NATO-u

Turska se uoči sastanaka lidera zemalja NATO-a našla pod pritiskom saveznika da bi što pre dala „zeleno svetlo” za ulazak Švedske u vojni savez. Kako sada izgleda, presudan bi mogao da bude susret predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Džozefa Bajdena početkom sedmice u Viljnusu pre sastanka na vrhu zemalja NATO-a koji će se održati danas u Litvaniji.

„Amerika snažno podržava ulazak Švedske (kao i Finske) u NATO”, naglasili su u Beloj kući posle nedavnog susreta predsednika Bajdena sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom.

Posle ruske vojne intervencije u Ukrajini Švedska i Finska su se našle pod pritiskom vodećih zapadnih zemalja, Amerike pre svih, i odlučile su da po kratkom postupku bez raspisivanja referenduma prekinu višedecenijsku neutralnost. Turska je, međutim, njihov prijem uslovila zaoštravanjem, kako kažu, borbe protiv terorista koji su pobegli iz Anadolije i našli sigurno utočište u Skandinaviji. Parlament u Ankari je u aprilu verifikovao prijem Finske koja je u međuvremenu ispunila turske zahteve. Stokholm je još na listi čekanja i Ankara se sada našla pod velikim pritiskom saveznika koji žele da posle ukrajinske krize i na taj način zaoštre stav prema Moskvi, sa kojom Finska ima granicu dugu 1.300 kilometara. Švedska će sigurno pre ili kasnije postati član NATO-a ali Erdogan, kako se procenjuje, sada pokušava da to iskoristi kako bi naterao i „stare” NATO saveznike da zaoštre stav prema teroristima iz Turske koji poslednjih godina mirno žive u SAD, Grčkoj, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na mukama ali se ne predaje: krajem nedelje u Briselu je organizovao sastanak ministara spoljnih poslova Turske, Finske i Švedske ali očigledno nije uspeo da postigne vidljiv napredak. Novi šef turske diplomatije Hakan Fidan bio je u telefonskom kontaktu sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom ali posle toga nisu saopštene bilo kakve pojedinosti.

Švedska pokušava da udovolji zahtevima Turske: sud u Stokholmu je ove sedmice prvi put osudio jednog Kurda na četiri godine i šest meseci zatvora zato što je finansirao u Turskoj zabranjenu Radničku partiju Kurdistana (PKK). Posle toga on će biti deportovan. Stokholm je u međuvremenu promenio i zakon koji vlastima otvara mogućnost da mogu pravno da gone one koji podržavaju i finansiraju aktivnosti ekstremista.

Posle nedavnih predsedničkih izbora na kojima je pobedio Erdogan, Turska je na trenutak počela da ublažava stavove oko prijema Švedske u NATO. Pogotovo što ona očevidno ne želi, iako se to javno ne kaže, da zbog toga iritira moćnog saveznika s druge strane Atlantika pošto već duže vreme želi da kupi 40 novih borbenih aviona F-16 kao i delove za modernizaciju postojeće zastarele flote. Taj zahtev Ankare našao se na listi čekanja zbog protivljenje kongresmena u Vašingtonu koji to uslovljavaju prijemom Švedske u NATO. I kad se učinilo da će Ankara podići rampu iz Stokholma je stigla nova provokacija: jedan ekstremista ispred tamošnje džamije zapalio je Kuran. Lokalne vlasti nisu reagovale da spreče to svetogrđe. Taj incident izazvao je oštre proteste, ne samo u Ankari, nego i u mnogim islamskim zemljama pogotovo što se to, očevidno ne slučajno, desilo u vreme Kurban bajrama.

„Kao što nije sloboda zapaliti crkvu ili sinagogu, tako nije sloboda zapaliti Kuran… U rukama tog mentaliteta ’sloboda mišljenja’ je alat koji legitimiše sve oblike islamofobije i ksenofobije”, optužuju u Ankari švedske vlasti koji ne gube nadu da će ova zemlja postati članica NATO-a.