Bolje pod suncobran nego kod hirurga

Upozorenje dr Marka Jevrića, specijaliste opšte hirurgije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, da među našim ljudima ne postoji dovoljno razvijena svest o  štetnosti sunčanja treba shvatiti više nego ozbiljno. On svakodnevno operiše pacijente s dijagnozom raka dojke i štitaste žlezde, ali u poslednje vreme primećuje i porast broja melanoma, malignog raka kože. Melanom je sve učestaliji kod mladih od 18 do 28 godina. Gotovo 80 procenata ovih slučajeva povezano je s odlaskom u solarijume.

I mnogi drugi specijalisti poručiće isto: preplanulost je nevažna u odnosu na rizik koji nosi.

Javlja se na koži, ali i sluznici i oku

Dr Jevrić objašnjava da je melanom maligni tumor koji vodi poreklo od melanocita – ćelija koje proizvode pigment. Najčešći je melanom kože, ali neretko se javlja i melanom sluznica digestivnog, genito-urinarnog trakta, kao i melanom oka.

– Najznačajniji faktor rizika je izlaganje ultravioletnom zračenju sunčanjem ili u solarijumu. Opekotine od sunca, posebno u ranom detinjstvu, mogu biti značajan faktor rizika, a tome doprinosi i tip kože, kao i broj mladeža. U većem riziku da obole su osobe svetlije puti, svetlije boje očiju, one s većim brojem pigmentnih atipičnih lezija. Oko deset odsto melanoma kože odnosi se na familijarne forme, tako da pozitivna porodična anamneza takođe spada u faktor rizika – navodi dr Jevrić.

Dalje kaže, kako melanom u oko 30 odsto slučajeva nastaje iz pigmentne promene kože, nekog atipičnog mladeža, ali se čak u 70 procenata javlja na prethodno neizmenjenoj koži. Kod žena se češće formira na potkolenicama, a kod muškaraca na leđima, mada se kod oba pola može naći i na bilo kom drugom delu tela.

Nevolja je što se otprilike tek petina ovih tumora otkrije u ranom stadijumu, kada je hirurškom intervencijom bolest moguće staviti pod kontrolu. Većina obolelih javi se s uznapredovalom formom, uprkos tome što je za rano otkrivanje dovoljan bezbolan i jednostavan pregled kože, uz pomoć dermoskopa.

Na pregled lekaru trebalo bi da se jave, pre svih, osobe koje imaju mnogo mladeža na telu, ma kako da oni izgledaju. Za početak da se obrate izabranom lekaru, koji će ih obavezno uputiti dermatologu.

– To su osobe koje imaju više od 50 pigmentnih lezija, mladeža (nevusa) ili više od 20 na rukama i ramenima, oni koji u porodici imaju osobu s ovim rakom ili im je nekada ranije bio uklonjen melanom. Pregled treba da se uradi i kada se uoči jedan ili više atipičnih mladeža. U rizičnoj grupi su i osobe starije od 50 godina, koje imaju oštećenja kože zbog sunca, ali i mlađi od 15 godina s urođenim nevusima, (u većini slučajeva benignim). I, naravno, svi koji primete promenu u veličini, boji i obliku nekog mladeža i bilo kakvu atipičnu varijaciju – objašnjava naš sagovornik.

Lečenje zavisi od faze u kojoj je bolest otkrivena. Zlatni standard je hirurško lečenje.

– Kada se posumnja na melanom, sumnjiva lezija uklanja se u celosti, primenjuje se takozvana eksciziona biopsija. Kada to nije moguće, predlaže se biopsija dela promene, da bi se uradila histopatološka analiza, jer jedino se tako sa sigurnošću može postaviti dijagnoza – kaže dr Jevrić.

Odluku o daljem lečenju treba da donese konzilijum lekara, uzimajući u obzir opšte stanje pacijenta, pridružene bolesti, lokalizaciju, zahvaćenost limfnih čvorova, kao i udaljenih organa.

– Pacijenti u uznapredovaloj ili metastaskoj fazi bolesti leče se hemioterapijom, imunoterapijom, ciljanom, target terapijom kada je to moguće, a nekada i kombinacijom navedenih modaliteta – objašnjava naš sagovornik.

Ova priča ne treba da unosi paniku, naročito u letnje doba, kada mnogi uživaju u sunčevim zracima, ali svakoga treba da podstakne da razmišlja o odgovarajućoj zaštiti. Osim toga, po rečima hirurga, nije svaka povreda mladeža obavezno sumnjiva, niti će se iz nje razviti melanom. Ipak, ističe dr Jevrić, svaki mladež, bio povređen ili ne, ali i svaku promenu, trebalo bi pregledati i proceniti ima li eventualne asimetrije, promene boje, brzog rasta.

Kad možemo da odahnemo

 Zato on savetuje redovni samopregled, makar jednom mesečno,  kao i dermoskopski pregled barem jednom godišnje, pogotovo za osobe u rizičnoj kategoriji.

Ukoliko histopatološki nalaz potvrdi da je reč o takozvanom in situ karcinomu, dakle ograničenom, kao i kada se utvrdi da se bolest nije proširila, pacijent može da odahne i samo dolazi na redovne kontrole.

Dr Jevrić apeluje da se smanji izlaganje direktnom sunčevom zračenju, da se uvede selektivna ili čak potpuna zabrana upotrebe solarijuma.