​Mesto „tumačenja reči"

Sadašnji Frojdov muzej u Londonu poslednji je dom tvorca psihoanalize i njegove kćerke Ane Frojd, pionira u dečjoj psihoanalizi.

Kada je umro osnivač psihoanalize Sigmund Frojd, septembra 1939. godine, pored njegovog uzglavlja su zatekli knjigu koju je poslednju čitao Šangrinska koža francuskog pisca Onore de Balzaka. Čuveni i kontroverzni psihijatar, koji je poslednje dane proveo u svojoj kući u Londonu, bio je po mnogo čemu svestrana ličnost širokih interesovanja. Kao veliki zaljubljenik u knjige, ostavio je iza sebe biblioteku od preko dve hiljade primeraka, s posebnim zapisima na marginama (osim na knjigama koje je posebno voleo) kao i pečatom Eks libris, koji nije previše koristio (sa slikama Edipa i sfinge i poznatim grčkim zapisom „Onaj ko je rešio zagonetku bio je moćan čovek”), jer se ispostavilo da mu je majstor pogrešno izgravirao ime. Sve je uspeo da dopremi iz njegovog kultnog doma u Beču na adresu Merfild Gardens br. 20, gde se skućio nakon što je porodica morala da izbegne. Na policama sadašnjeg Frojdovog londonskog muzeja nalaze se uglavnom specijalizovane knjige iz oblasti psihologije i medicine, kao i one iz oblasti arheologije, filozofije, umetnosti i istorije: uzori su mu bili Šopenhauer, Šliman, Šekspir i Dostojevski. Njegov katalog ličnih knjiga vidljiv je na sajtu muzeja, a na postavci koja uveliko traje, moguće je videti 1.600 naslova koji su verovatno doprineli frojdovskom „filozofskom sagledavanju ljudske prirode u njenom preobličavanju i suprotstavljanju tabuima”. Iako uredno posložena, to nije biblioteka na metar, već sublimacija iskustava s putovanja po Grčkoj i Rimu kada je 1907. godine porodici napisao: „Zamisli moje zadovoljstvo kada sam nakon dugotrajne usamljenosti video drago prijateljsko lice danas u Vatikanu; prepoznavanje je bilo jednostrano jer to me je posmatrala Gradiva, sa zida.”

Pored knjiga u ovom muzeju se nalaze i Frojdovi antikviteti-figure koje je skupljao tokom dugog života. O njegovom životu u Engleskoj kao i o ličnosti Sigmunda Frojda razgovarali smo s direktorom Frojdovog muzeja u Londonu, Đuzepeom Albanom (Giuseppe Albano).

Kada se priča o Frojdu, uvek se nekako pominje njegov stan u Beču u kome je živeo 47 godina. Malo se zapravo zna da se celokupna Frojdova zaostavština nalazi u njegovom poslednjem domu, u Londonu. Zašto je porodica baš izabrala London za svoje pribežište od nacizma?

Severni London, oko Hampsteda, tridesetih je godina prošlog veka bilo mesto gde su se mnoge jevrejske izbeglice iz Austrije i Nemačke osećale dobrodošlim. Nakon anšlusa, Frojd je iz Beča stigao u Englesku 1938. godine s porodicom, i to u poslednjem momentu. Razlog što se obreo baš u Londonu bio je zapravo jednostavan: njegov sin Ernest, arhitekta, živeo je tu pet godina. U to vreme Frojd je već bio slavna ličnost, kako u Beču, tako i u Britaniji, svi su ga znali. Postoji priča o tome da je, kad je pristigao vozom na stanicu Viktorija, taksi odmah znao kuda da ga vozi: o njemu se već uveliko pisalo. On je bio odveć star čovek, pritom tradicionalista i nije ozbiljno shvatao situaciju u Beču sve dok nisu uhapsili njegovu kćerku Anu Frojd. Nacisti su ga proganjali zato što je bio Jevrejin i pre svega intelektualac, a oni nisu voleli intelektualce niti bavljenje psihoanalizom.

Njegov enterijer se nije menjao, vrlo liči na onaj iz Beča, mada su svi njegovi muzeji povezani.

Frojdova radna soba u Londonu izgleda kao da je slavni psihijatar upravo iz nje izašao. Postoje tri Frojdova muzeja danas: prvi se nalazi u njegovom rodnom kraju, u oblasti Moravske. Drugi je njegov bečki stan u kojem je počeo da radi i koji se smatra kolevkom psihoanalize. Treći je ovaj naš gde je skončao svoj životni put. Uputno je videti sva tri muzeja da bi se zaokružila priča o Frojdovom životu i radu. Porodica je uspela da prenese sve svoje stvari: sav nameštaj, knjige, čak su doveli i svoje sluge, kuvaricu i pse. U našem muzeju svi naročito žele da vide njegov kauč za psihoanalizu prekriven tepisima iz Izmira, Turske (mada mi danas zaključujemo da su poreklom iz Irana). Kod ove tipične ciglene engleske kuće nalazi se predivna bašta koja mu je pomogla u oporavku, jer je Frojd već bio star i bolestan kada je doputovao: imao je rak vilice petnaest godina i trpeo je velike bolove. Međutim, svi se iznenade kada vide da je to prvenstveno porodična kuća. Zdanje je unapređivano dvadesetih godina prošlog veka, čak je imao i ugrađen lift – u to vreme! Letnju kućicu mu je napravio sin, ali je to pre svega bio i dom njegove kćerke Ane Frojd. Posle njegove smrti ona je tu živela 44 godine sa saputnicom Doroti Burlingem. Ona je bila dečji psihoanalitičar, ali je njen pacijent bila Merilin Monro. Kada je umrla 1982. godine, Anina želja je bila da kuća postane muzej, što se ispunilo četiri godine kasnije. Njen lični domar bio je Aleksandre Beneto i on je nastavio da vodi računa kada je kuća postala muzej. Njegov sin je ovde rođen i odrastao i dalje radi u Frojdovom londonskom muzeju.

Pored prelepog nameštaja, Frojdov londonski muzej ima i zavidnu kolekciju knjiga i antikviteta. Zapravo, vaša nova postavka nosi naziv „Objekat, ideja, strast.” Bio je strastveni kolekcionar, kako je sve postizao?

Njegova biblioteka broji preko dve hiljade knjiga, i tu se nalaze dela Getea, Šilera, Šekspira. Mnogi su mu poklanjali svoje knjige, mnoge je kupovao, a da nije uspevao sve da ih pročita. Jednom je svom bliskom prijatelju Štefanu Cvajgu napisao da je pročitao više knjiga iz arheologije nego iz psihologije, što je verovatno preterivanje, ali ukazuje da je psihoanaliza bila samo jedan segment njegovih interesovanja. Skupljao je antikvitete, ponajviše figure. Najomiljenija mu je bila jedna bronzana skulptura boginje Atine i to je prvo što je poneo kada je bežao iz Beča. Štaviše, Sigmund Frojd je bio zaljubljenik u klasike, naročito u rimsku i grčku istoriju, te je svoje koncepte za razvoj mnogih teorija odatle pozajmljivao. Frojd je bio mnogo toga, ali na prvom mestu – pisac.

Tokom svog života smatran je pak za kontroverznu ličnost, voljen i omražen zbog njegovog lečenja „tumačenjem reči”. Kako je u tom smislu dočekan u Engleskoj?

I danas imamo situaciju da se mnogi ne slažu sa svime što je Frojd radio, niti su sve njegove teorije usvojene, a neke su čak potvrđeno pogrešne. Ove godine slavimo čitav vek od nastajanja njegovog najslavnijeg dela iz 1923. godine pod nazivom Ego i id. U ovoj knjizi on razvija teoriju o trojakoj strukturi ličnosti – id, ego, superego. To je nešto o čemu je on razmišljao, to nema oslonac u nauci, iako je Frojd završio medicinu. Sa svojim znanjem i obrazovanjem,  mogao je da eksperimentiše sa raznim teorijama i u najvažnijim je bio u pravu: moć nesvesnog, snovi, Edipov kompleks. Pred kraj života, u Londonu, on nije imao mnogo pacijenata, ali je poznavao sjajne ljude: Salvadora Dalija, Virdžiniju Vulf, koja je objavljivala njegova dela na engleskom. On nije lečio poznate, on se družio sa njima.

Kakav je Frojd bio kao osoba, kako bismo ga danas doživljavali?

Čini nam se da je Sigmund Frojd bio duboko intelektualan, konzervativan i tradicionalan čovek. U tom smislu on je prvo bio potpuno okrenut porodici i svojoj ženi Marti. Bio je vrlo precizan i uredan: svakodnevno bi išao kod berberina kako bi mu brada uvek bila jednaka. Bio je strašno vredan, ali istovremeno jedna kompulzivna ličnost, to se vidi po načinu na koji je ređao figure. Bio je naviknut na cigare, i na mnogim fotografijama je uslikan u istoj pozi: cigara mu je bila neophodna kako za pisanje, tako i za razmišljanje. Bio je zavisnik kolekcionar. Posetio je Atinu kao turista 1904. godine i sledećih trideset godina pisao o uticaju tog iskustva na njega. U Beču je bio obožavan, ali je bio i objekat mržnje.

Imate izuzetne postavke i uvek zanimljive teme. Kako merite Frojda s modernim dobom? Kod nas je on vrlo zanimljiva ličnost, u poslednjih nekoliko godina imamo četiri knjige o njemu, njegovom radu, slučajevima.

Interesantno pitanje. Muzej koji je osnovala Ana Frojd nije samo mesto hodočašća u smislu posmatranja kako je izgledao život Frojda i njegove porodice i doživljaja njegovog prostora, već kontroverzno mesto gde su se određene ideje razvijale. Mi smo specifičan muzej jer ne bežimo od teških tema; ovo je mesto „tumačenja reči”, mesto gde negujemo razvijanje slobode mišljenja i slobode izražavanja. Sledeća postavka će biti istraživanje Frojdove posete Atini i Akropolju koja će trajati od 26. jula do 7. januara 2024. godine, a mnoge stvari će biti dostupne preko jutjuba kao i virtuelnim učešćem.