Vašington ubedio Erdogana da „podigne rampu" za Švedsku u NATO-u

Predsednik Turske je u poslednjem trenutku popustio pod pritiscima saveznika i obećao da će parlament u Ankari pokrenuti proces za ratifikaciju zahteva Švedske za prijem u NATO. Posle ovog zaokreta Ankara očekuje da će konačno oživeti godinama zamrli proces ulaska u Evropsku uniju i da će Amerika odobriti Turskoj kupovinu borbenih aviona F-16, koju je Kongres dosad uslovljavao davanjem zelenog svetla za ulazak Švedske u vojni savez.

Zaokret se formalno dogodio na sastanku Redžepa Tajipa Erdogana i švedskog premijera Ulfa Kristersona, koji je u Vilnjusu organizovao generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg. Turski mediji otkrivaju da je pre odlaska u Litvaniju Erdogan telefonski razgovarao s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, ali pojedinosti nisu saopštene javnosti.

„Ovo je istorijski dan. Predsednik Erdogan je prihvatio da turskoj skupštini prosledi protokol o pristupanju Švedske u NATO-u”, izjavio je Stoltenberg posle višečasovnog sastanka u Vilnjusu. Ankara je dosad blokirala ulazak Stokholma u alijansu tražeći zaoštravanje odnosa protiv terorista koji su poslednjih godina pobegli iz Anadolije i našli utočište u ovoj skandinavskoj zemlji.

Dogovor u Viljnusu odmah su pozdravili u SAD i drugim zemljama članicama vojnog saveza. Posle intervencije Moskve u Ukrajini, NATO je po hitnom postupku „ubedio” Švedsku i Finsku da prekinu višedecenijsku neutralnost kako bi učvrstio strateške pozicije alijanse ka Rusiji: u Baltičkom moru i na severoistoku Evrope, gde Helsinki ima više od hiljadu kilometara dugu granicu s Rusijom.

„Spremni smo da sarađujemo s predsednikom Erdoganom i Turskom na jačanju zajedničke odbrane i odvraćanja u evroatlantskoj zoni”, preneli su mediji prvo reagovanje Džozefa Bajdena.

Dogovor u Viljnusu podržali su i mnogi članovi američkog kongresa, koji su dosad često kritikovali „diktatorsku” vladavinu Erdogana i već duže vreme prete da će blokirati prodaju 40 vojnih aviona F-16 Turskoj ukoliko ne podigne rampu za proširenje NATO-a u Skandinaviji. U Ankari se sada nadaju da će odmrzavanje procesa za prijem Švedske otvoriti put i za rešenje mnogih problema koji opterećuju odnose dve vodeće zemlje NATO-a, koji su počeli posle odluke Ankare da 2017. godine kupi ruske raketne sistema S-400. Pentagon je posle toga isključio Ankaru iz proizvodnje i kupovine najsavremenijih „nevidljivih” američkih aviona F-35. U taj projekat Turska je pre toga uložila milijardu i 300 miliona dolara i sada traži nadoknadu kupovinom aviona F-16 i rezervnih delova.

Turska pokušava da slučaj Švedske iskoristi i za oživljavanje odnosa s Evropskom unijom, koji su već godinama na sporednom koloseku. U Briselu su pozdravili odluku Ankare da otvori proces za prijem Švedske, ali su istovremeno poručili da se to ne može dovoditi u vezu s proširenjem EU. „To je veštačko povezivanje članstva Turske u EU i članstva Švedske u NATO-u. To su dva odvojena procesa koji teku paralelno”, izjavio je predstavnik za medije Evropske komisije.