„Vagnerovci" i dalje potrebni Moskvi

Putin je „izvadio nož iz leđa” i seo da razgovara s Prigožinom. Ovom naknadnom saznanju prethodile su različite neproverene vesti. Dok se o kretanju Prigožina i desetina hiljada „vagnerovaca” ništa nije znalo i čekalo se da se pojave u pripremljenim kampovima u Belorusiji, neki strani mediji su preneli da su zabeleženi letovi Prigožinovog aviona iz Minska u Sankt Peterburg, pa u Moskvu i nazad. Potom je postalo poznato da je šef „Vagnera” održao sastanke u svom luksuznom poslovnom centru u Petrogradu, otpustio zaposlene, isplatio ih i dao naloge za likvidaciju ili prodaju medijske imperije.

To se sve događalo posle vojne pobune i optužbi za izdaju, koje je Putin slikovito nazvao „zabijanjem noža u leđa” i nikome ništa nije bilo jasno. Prva informacija o sastanku Putina s Prigožinom u Kremlju 1. jula pojavila se u petak u „Liberasionu”, koji se pozvao na izvore iz zapadnih obaveštajnih službi. Posle 11 dana ćutanja portparol Dmitrij Peskov je u ponedeljak, u pokušaju kontrole štete, priznao da je do ovog sastanka zaista došlo, ali 29. juna. Krivični postupak protiv šefa „Vagnera” i pripadnika ove grupe koji su preko Rostova na Donu krenuli ka Moskvi obustavljen je (što je bio deo dogovora za smirivanje situacije koji je izneo Aleksandar Lukašenko), pa ruski predsednik formalno nije učinio ništa protivzakonito. Međutim, veliki deo javnosti iznenađen je ovim postupkom, jer su pale i žrtve, čiji broj nije zvanično saopšten, a nezvanično se govori o 13 ruskih pilota.

Nažalost, to je mali deo u odnosu na ono koliko je ruska država uložila u „Vagner” i sasvim je razumljivo da Moskva nema nameru da se odrekne izuzetno obučene vojske koja je bila ruska udarna pesnica, ne samo u Ukrajini. S druge strane, verovatno je i sam Putin znao da je barem deo pritužbi koje je Prigožin mesecima iznosio na račun vrha Ministarstva odbrane – donekle tačan. Na tom sastanku se upravo o tome razgovaralo. Dakle, dok je Lukašenko navodno čekao da se svi oni pojave u Minsku, u četvrtak, 29. juna, u Kremlju je održan sastanak kojem je prisustvovalo 35 ljudi. Izuzev Putina i Prigožina, bili su prisutni i komandanti „Vagnera” i menadžment kompanije, a sa kremaljske strane šef Nacionalne garde Viktor Zolotov i direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.

Sastanak je trajao skoro tri sata, Putin je dao ocenu delovanja „Vagnera” na frontu (što je moralo biti pozitivno, jer im je već zahvalio po okončanju borbi za Bahmut) i događaja koji su se odigrali 24. juna (što je u prvim satima nazvao izdajom i vojnom pobunom). Potom je saslušao objašnjenja komandanata i ponudio im dalje opcije za angažovanje i dalje borbene aktivnosti. Komandanti su na sastanku takođe izneli svoju verziju onoga što se desilo tokom njihovog protesta protiv vojnog vrha, kako su nazvali svoj pohod ka Moskvi.

Prema rečima Peskova oni su rekli da su „verne pristalice i vojnici šefa države i vrhovnog komandanta” i da su spremni da nastave da se bore za svoju otadžbinu. Ipak, na telegram kanalima se šire i objave nekih drugih komandanata, koji kažu da žele da ostanu u sastavu „Vagnera” i pod vođstvom istih ljudi: Prigožina i Dmitrija Utkina. Oni, navodno, ne pristaju ni na jednu drugu opciju i spremni su, ako im uslovi ne budu ispunjeni, da idu kući, što im je ponuđeno kao opcija ukoliko ne potpišu ugovore s Ministarstvom odbrane ili ne odu u Belorusiju.

Po svemu sudeći, bez obzira na to što ruska medijska mašinerija i dalje radi na kompromitaciji Prigožinovih pobuda i njegovog lika i dela, Kremlj će pokušati da nađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Prvenstveno da otkloni mogućnost za nove pobune, a potom i da iskoristi najbolju vojsku, kako se Prigožin reklamirao.

Zato je sastanak u Kremlju sa političke tačke gledišta veoma koristan, jer je sigurno zatvorio mnoga pitanja o kojima se nije razgovaralo u prvim satima pregovora Lukašenka i šefa FSB Aleksandra Bortnikova s Prigožinom, kada su mu date opšte bezbednosne garancije.

Detaljnijih informacija o ovom sastanku za sada nema, ali prema načinu na koji je Peskov izvestio o njemu, jasno je da se potezi vuku jako pažljivo, da se niko od „vagnerovaca”, barem javno, nije pokajao i da je sastanak ličio na razmenu mišljenja. Pošto je jasno da je državi i dalje potrebna ova formacija i da bi njeno uništavanje značilo gubitak resursa u koje su uložene milijarde dolara, verovatno je postignut dogovor o načinu daljeg rada, a Prigožinu data ponuda da zadrži određene poslove koji će biti dovoljni da bude lojalan, ali neće moći da predstavljaju opasnost u budućnosti.

S druge strane, sama činjenica javnog priznanja Putinovog susreta s „vagnerovcima” pokazuje da u ruskoj eliti postoje uticajne snage koje pokušavaju da održe u životu Utkinov i Prigožinov projekat, iako su se posle pobune javili mnogi zagovornici teze da plaćenička vojska nije imanentna ruskom poimanju vojske i odbrane otadžbine. Ali, ne može se poreći da se barem ova jedna, od još nekoliko plaćeničkih vojski, pokazala nezamenljivom na frontu.

Jasno je da će Prigožin platiti cenu svojih preteranih ambicija, ali nije isključena mogućnost da će ovi događaji imati posledice i po vojni vrh. Verovatno ne odmah, jer bi njihova smena bila protumačena kao slabost, ali će Moskva, koja je i do sada rotirala generale na visokim dužnostima, verovatno uskoro izvršiti prekompoziciju. Već se pojavila vest da je načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov smenjen, međutim, ona se pokazala kao lažna.

Na kraju, može se reći da je Putin izabrao najmanje štetnu opciju: gubici su na samom početku pobune svedeni na minimum, Prigožin je pacifikovan, a država će lojalne „vagnerovce” zadržati pod svojim uslovima. Ako su postojale snage koje su nameravale da obore Putinov režim, sada će biti znatno oslabljene.