O Šmitu i Ustavnom sudu BiH možda i pred SB UN

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Razmatranje mogućnosti održavanja sednice Saveta bezbednosti UN o delovanju Ustavnog suda BiH je slučaj nezabeležen u dosadašnjoj istoriji Ujedinjenih nacija – ovo telo je po Povelji UN jedino zaduženo za mir, koji je ugrožen neustavnim odlukama tog suda, ocena je profesora Ustavnog prava Milana Blagojevića, nakon najave da bi se o krizi koja je nastupila u BiH moglo raspravljati na Ist Riveru.

Rusija je pre neki dan u Savetu bezbednosti UN pokrenula pitanje o „opasnoj situaciji oko Ustavnog suda”, potvrdio je portparol stalne misije Rusije pri UN Fjodor Stržižovski. Nakon toga, iz Srpske su najavili da će u SB UN uputiti apelaciju povodom statusa Kristijana Šmita, koji se, kako to tvrde u Banjaluci, lažno predstavlja kao visoki predstavnik, jer nije imenovan u skladu s Dejtonskim sporazumom.

„Usled provokativnih promena pravila njegovog rada, Republika Srpska je isključena iz procesa donošenja odluka”, rekao je Stržižovski, koji je nastavak rada trojice stranih sudija u Ustavnom sudu opisao kao anahronizam.

Naime, Ustavni sud BiH je 19. juna objavio da je izbrisao odredbu u Pravilu ovog suda o odgađanju sednice ako ne prisustvuju najmanje trojica sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta FBiH i najmanje jedan sudija (od dvojice) koga je izabrala Skupština RS. Usledila je odluka parlamenta u Banjaluci kojom su odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika suspendovane na teritoriji tog entiteta.

Tim povodom, predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić podsetio je da je kriza u BiH počela zbog nepoštovanja rezolucija Saveta bezbednosti. Istakavši da Srpska neće dozvoliti da joj neko nameće zakone, Stevandić je za Radio-televiziju RS naglasio da je RS demokratski i pravno uređena i da je svako nametanje antievropsko i anticivilizacijsko.

„Poslanici u skupštini usvajaju zakone, predsednik RS potpisuje ukaze”, naveo je Stevandić i dodao da Srpska funkcioniše kao pravno društvo, te da „ne dozvoljavamo da imamo manje prava od drugih naroda na svetu”.

Pravnik Ognjen Tadić od rasprave u UN očekuje da se jasno vidi da Srpska nema nikakav problem sa dejtonskom institucijom Ustavnog suda BiH, nego da BiH ima problem sa većinom sudija tog suda „koji su se stavili na uslugu revizionističke politike”.

Poznavaoci diplomatskih procedura pojasnili su da je potrebno da postoji predlog da bi nešto došlo na dnevni red SB, a da bi se nešto usvojilo kao dnevni red potrebno je da od 15 članica za njega glasa devet, nakon čega bi usledila debata.

Generalni sekretar vladajućeg SNSD-a je rekao da Ustavni sud svojim odlukama nastoji da naruši parlament RS i da postoji „udar i na imovinu RS”. „Takozvani visoki predstavnik i Ustavni sud žele da nam uzmu imovinu. Ali mi ćemo zadržati sve ono što pripada Srpskoj”, naveo je Petrović i najavio da će Srpska uputiti apelaciju SB UN „da vidimo zašto se neko predstavlja kao visoki predstavnik, a nije izabran”. „Moramo se obratiti i Nemačkoj, jer njihov državljanin nameće odluke u BiH”, kaže on.

U vezi s dva zakona – o obustavljanju primenjivanja odluka visokog predstavnika i presuda Ustavnog suda BiH – koji su nakon što je predsednik RS potpisao ukaze stupili na snagu, a koje je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit prethodno osporio i izmenom Krivičnog zakona BiH propisao kazne za nepoštovanje njegovih odluka, direktor „Službenog glasnika RS” izjavio je da su ih tim povodom „ljubazno kontaktirali” pripadnici policijske agencije Sipa.

„Upoznaću ih o nemačkom državljaninu koji krši zakone u BiH”, rekao je v. d. direktora „Službenog glasnika RS” Miloš Lukić.

Istakao je da Sipu treba obavestiti da „postoji tužilac koji postupa po odlukama nelegalnog Kristijana Šmita i takođe taj tužilac krši zakone”. Predsednik RS Milorad Dodik podneo je prijavu protiv Šmita za lažno predstavljanje.