U Crnoj Gori zanemeli protivnici saradnje sa Srbijom

Od našeg dopisnika
Podgorica – Ovom posetom okrećemo novi list, Crna Gora je prijatelj Srbiji, a Srbija Crnoj Gori. Pozivam Vučića da poseti Crnu Goru, poručio je iz Beograda crnogorski predsednik Jakov Milatović nakon razgovora s kolegom predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

I dok su iz Beograda stizale vesti kojima se dopunjuje viševekovna loza dva bratska naroda u Crnoj Gori je zavladao muk. Niko toliku i takvu nepodnošljivu ćutnju nije očekivao, posebno ne od suverenističkih partija i njihovih javnih zagovornika, koji su decenijama, u traženju neprijatelja u Srbiji, vladali Crnom Gorom. Reč je Demokratskoj partiji socijalista Mila Đukanovića, Socijaldemokratskoj partiji Ranka Krivokapić i Socijaldemokratiji Ivana Brajovića.

Još je zanimljivije da takozvane prosrpske partije nisu javno izgovorile ni reči podrške ni kritike porukama sa susreta Milatovića, Vučića i ostalih zvaničnika Beograda. Eto, tako još u Crnoj Gori ćuti zvanična Podgorica, ćute suverenističko-montenegrinske partije i stranke, ćute prosrpske partije, ćute intelektualci...

Mnogi veruju da nije reč o ćutnji spasa, već su svi, nakon 30 godina, iznenađeni dobrim vestima sa susreta dva državnika, kao i nemogućnošću da iz posete Milatoviću iznađu neki povod koji bi se pretvorio u javnu lakrdiju, kako je to bila praksa brojnih prorežimskih novinara iz agitprop štaba udarne antisrpske trojke: Đukanović, Krivokapić i Konjević.

Ne čudi takva nemogućnost, jer je Milatović čovek u čijoj biografiji nema ničega čega bi se pošten čovek zastideo. Nije ga bilo čak ni u famoznim „Skaj” prepiskama, u kojima su uhvaćeni mnogi „pošteni”.

Niko ko realno promišlja političke odnose između Srbije i Crne Gore ne veruje da je sve u razgovorima dva predsednika išlo glatko. I sam Milatović je rekao: „Zadovoljan sam što smo mogli da razgovaramo otvoreno, iako o nekim pitanjima nismo saglasni. Želim da verujem da govorimo o nečemu što neće biti lako, ali da ipak da dođemo do boljih odnosa.”

I predsednik Vučić je ocenio: „Znamo koji su problemi našeg odnosa i na nama je da radimo da te probleme rešimo. Uvek je dobrodošao ovde. Uveren sam da ćemo imati zajedničku sednicu narednih meseci. Mi smo tu da razgovaramo i da rešimo problem.”

Ne samo ove dve ocene ostavile su bez teksta razne analitičare, plaćene i partijske, već i skoro sve lidere, izuzimajući lidera Demosa Miodraga Lekića, koji je rekao:

„Na osnovu saopštenog, mada treba sačekati i realizaciju usaglašenih dogovora, poseta predsednika Milatovića se može smatrati uspešnom. Ona je pokazala da se ozbiljnim pristupom, iznad svega pragmatskim i primarno u domenu ekonomije, mogu postizati rezultati u interesu države i građana. Sada treba održati kontinuitet dijaloga na rešavanju zajedničkih pitanja i tako prekinuti negativnu praksu da se ovako ozbiljna oblast kao što su odnosi Crne Gore i Srbije koristi za propagandno-političke efekte na unutrašnjem planu dve države.”

Možda je Crna Gora imala samo ovo i da kaže.