Najčešće strada srce

Prema broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti Srbija je na trećem mestu u svetu, odmah iza Rusije i Ukrajine, a samo petina stanovništva naše zemlje nema nijedan od faktora rizika za nastanakoboljenja srca i krvnih sudova.

Ono što našu zemlju svrstava među vodeće po broju onih koji imaju problema sa ovim bolestima jeste činjenica da čak 57 odsto populacije na ovim prostorima umire od kardiovaskularnih oboljenja zbog togašto 38 odsto ljudipuši, 40 odsto ima problem sa povišenim krvnim pritiskom, 17 odsto je gojazno, a 10,6 odsto ima dijabetes. Analize pokazuju i da je u protekloj godini svaki osmi stanovnik naše republike bio žrtva ishemijskih bolesti srca, a svaki šesti cerebrovaskularnih.

Prof. dr Miodrag Ostojić, predsednik Fonda Srbije za vaše srce, kaže da je smrtnost od bolesti krvnih sudova i srca u našoj državi i do dva puta veća nego u razvijenim zemljama, kao i da oko 60 odsto svih smrtnosti kod nas izazivaju kardiovaskularne bolesti.

On je povodom obeležavanja 21. septembra, Svetskog dana srca, objasnio da je veoma važna prevencija, koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara među kojima su način ishrane i održavanje idealne težine uz fizičku aktivnost.

– To znači i svakodnevno uzimanje pet obroka, u kojima je raspodeljeno 400 grama voća i povrća, četiri grama belog luka, 13 grama badema, 100 grama crne čokolade, 150 mililitara crnog vina i po 115 grama ribe, koja nije tovljena, tri puta nedeljno – rekao je dr Ostojić.

On smatra da za svaki faktor rizika postoje idealne vrednosti koje su predstavljene u takozvanoj šifri zdravlja – 0 –3 –140 –5 –3–0 koja podrazumeva odvikavanje od pušenja, svakodnevnušetnju od tri kilometra, da krvni pritisak bude 140, ukupan holesterol manji od pet,takozvani loš holesterol ne viši od tri, a da se uporedo mora voditi računa i o idealnoj telesnoj težini. Stručnjaci su objasnili da će verovatno oni koji žive po „šifri zdravlja” živeti od tri do 10 godina duže nego oni koji se nje ne pridržavaju.

Podaci govore da je 1990. godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo pet miliona ljudi u razvijenim i devet miliona u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama. Predviđa se da će od kardiovaskularnih bolesti 2020. godine u razvijenim zemljama umreti oko šest miliona građana, što je porast od oko 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, a u nerazvijenim i srednje razvijenim čak 19 miliona osoba (što je porast od oko 110 odsto).

–Borba za zdravo srce je zadatak svih nas, jer decu od malih nogu treba učiti o zdravim stilovima života i govoriti imo faktorima rizika koji štetno utiču na zdravlje, kako bi se izbegla kardiovaskularna oboljenja – naglasila je doc. dr Nevena Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Iako se zna da duvan i te kako utiče na pojavu srčanih oboljenja, svest o štetnim posledicama duvanskog dima po zdravlje kod nas ima jedva nešto više od polovine stanovništva, trećina svakodnevno ili povremeno puši, dok je dve trećine izloženo duvanskom dimu kod kuće i na radnom mestu. Oni koji odluče da kažu „zbogom” cigaretama treba da znaju da će se za pet godina njihov rizik za pojavu bolesti smanjiti od 50 do 70 odsto. Isto tako, oni koji započnu sa redovnom fizičkom aktivnošću mogu da smanje taj rizik za 30 odsto, dokgojazni to mogu da učine ukolikoumanje telesnu težinu za 10 odsto.

D. Davidov-Kesar

--------------------------------------------------

Proverite šećer i masti

Svetski dan srca ove godine obeležava se pod sloganom „Da li znaš svoj rizik”, a Beograđani će imati prilike da 21. septembra provere da li imaju predispozicije za nastanak kardiovaskularnih bolesti, ali i da učestvuju u nizu interesantnih manifestacija.

Već u devet sati u holu Doma sindikata biće organizovano uzimanje uzoraka krvi od građana za određivanje nivoa šećera i masti, a u 11 sati biće održana šetnja za zdravlje od Kalemegdana do Doma sindikata, koju će predvoditi atletičarka Olivera Jevtić, dok će do 14 sati stručnjaci prolaznicima ispred Doma sindikatagovoriti o prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.