Janša žali zbog nepravednih granica

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 17. septembra – „Slovenija je posle rata (Drugog svetskog) morala da se odrekne dela svoje teritorije, a Hrvatska nije; to bismo morali da uzmemo u obzir prilikom određivanja granice na moru“, izjavio je Janša na svečanosti priključenja Primorske (regije) matičnoj državi, što je praznik koji je 2005. ustoličila vlada desnog centra. Na Janšinu ideju o nekoj vrsti teritorijalne kompenzacije koju Hrvatska duguje Sloveniji, izrečenu kroz opasku da bi u aktuelnim sporenjima oko razgraničenja u Piranskom zalivu (koji je u Hrvatskoj prekršten u Savudrijsku valu) morala biti u obzir uzeta žrtva koju je Slovenija podnela 1947. kada je ostala bez dela teritorije na koju je polagala pravo, dok je Hrvatska zaokružila svoju zemlju, službeni Zagreb se odazvao ogorčeno, saopštenjem ministarstva spoljnih poslova.

Praznik koji se obeležava radno na dan 15. septembra, uz patriotske govore u pojasu slovenačkog primorja (Primorska), sa centralnom svetkovinom u Kopru, ove godine je izazvao dosta polemika na temu ko će biti svečani govornik. Levičarska Primorska je želela da to bude predsednik države Danilo Tirk, ali Janši je uspelo da nedelju dana uoči parlamentarnih izbora zauzme govornicu, ni rečju ne pomenuvši zasluge nekadašnje države (FNRJ) za teritorijalnu celovitost Slovenije. Zato je krivica što je „Slovenija platila najveću cenu” 1947, kada je sa Rimom sklopljen dogovor o vraćanju spornih delova teritorije tadašnjoj Jugoslaviji – bačena, posredno, na bivšu zajedničku državu, pošto je veliki broj Slovenaca ostao u dijaspori, s druge strane međe, u Italiji.

Janša je požnjeo najveći aplauz kada je, kako komentarišu slovenački mediji, „jasno i glasno kazao da je Slovenija posle Drugog svetskog rata platila najveći ceh prilikom deobe teritorija”. Janša je napomenuo da je Slovenija ostala bez Trsta – „iako smo ga oslobodili”, a takođe „i bez Gorice”, „a tu cenu smo platili za račun Hrvata koji su dobili vraćenu celu obalu i Dalmaciju i nisu se ničega odrekli!” „Cela hrvatska teritorija koja je bila Rapalskim ugovorom priključena Italiji – vraćena je Hrvatskoj! Ni pedalj njihove zemlje ili mora na Zapadu nije otrgnut od matice. To je veoma važna istorijska činjenica. Cenu te deobe smo platili mi Slovenci,” istakao je Janša i podvukao da će zato „Slovenija insistirati da se tokom rešavanja otvorenih pitanja međe na moru, pored stanja na dan 25. juna 1991. (kada se Slovenija otcepila od SFRJ) poštuje i načelo pravičnosti”. „Primorska je kroz bitke, poniženja i muke izašla nova, preporođena, pobednička; našla je svoje pravo lice, a u novom životu je to postalo lice cele Slovenije i slovenstva u celini”, dodao je Janša pošto je intonirana primorska himna „Ustaj, Primorsko”. „Previše smo bili prikraćeni u istoriji da bismo (u Piranskom zalivu) popustili”, zaključio je slovenački premijer. Misli koje se dugo provlače u slovenačkoj politici sada su prvi put izgovorene na proslavi temelja slovenačke državnosti. Lament slovenačkih političara nad teritorijalnim gubitkom starim 60 godina počiva na tezi da je Slovenija u miru izgubila ono što je stekla u ratu, dakle Trst, Goricu, a da je na slovenačkom odricanju teritorijalno profitirala Hrvatska. Hrvatski MSP je na Janšine optužbe odgovorio upozorenjem da je menjanje granica zbog događaja iz prošlosti neprihvatljivo i u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Odluka o priključenju većeg dela nekadašnje Rapalske Primorske matici usvojena je 10. februara 1947. u Parizu, gde je potpisan mirovni ugovor. Italija je bila prinuđena da vrati obalu, Istru i Dalmaciju tadašnjoj Jugoslaviji, a dogovor je stupio na snagu 15. septembra iste godine. „Delo” dodaje da time „borba za priključenje cele Primorske domovini još nije bila završena”. Janša je podsetio sunarodnjake da je „povratak Primorske” matičnoj Sloveniji „izuzetan istorijski čin”, koji je Slovence oblikovao kao narod. „Slovenija je povratkom Primorske, posle bolnog rasparčavanja (početkom rata) dobila nazad svoja pluća i prozor u svet – postala je celina”, ukazao je Janša, podsetivši i na demografski faktor, jer je „više od 100.000 Slovenaca” zajedno sa „znatnim delom slovenačke teritorije, Trstom i Goricom – ostalo na teritoriji susedne države”.