Dinkić liberalniji od Rena

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je juče da podržava predlog o jednostranoj Primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, što bi značilo da Srbija počne sa snižavanjem carina, kao što je i predviđeno samim sporazumom.

„Primera radi, carina za automobile bi trebalo da se spusti sa 20 na 17 posto za EU, pa onda dodatno od januara da se snizi na 14. Mi čak idemo sa predlogom od 10 posto, da idemo sa bržom liberalizacijom nego što je predviđeno sporazumom”, rekao je Dinkić za radio „Dojče vele”.

Ovakvim potezom, objasnio je on, želimo da pomognemo našim građanima da mogu jeftinije da kupuju automobile i da osete konkretnu korist od približavanja Srbije Uniji.

„Carina za automobile iznosiće od 1. januara 10 odsto za zemlje EU, a videćemo koliko će ostati za druge delove sveta. Isto tako će pojeftiniti i druga roba. Želimo da damo jasnu prednost zemljama EU. Predlog (komesara za proširenje EU) Olija Rena je vrlo Pragmatičan i mislim da ga treba prihvatiti”, rekao je Dinkić.

„Mi već imamo dugi niz godina bescarinski izvoz naših proizvoda na tržište EU i zapravo primena ovog sporazuma u ekonomskom smislu više pogoduje samoj EU, jer će Srbija krenuti da snižava carine, što će olakšati plasman proizvoda iz EU u Srbiju”, objasnio je Dinkić.

Republička vlada bi uskoro trebalo da razmatra predlog Olija Rena, da Srbija jednostrano primeni Prelazni sporazum, saznajemo u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića. A da li će naša zemlja ukinuti carinske barijere na uvoz robe iz zemalja „briselske porodice”, i tako omogućiti građanima da jeftinije pazare strane proizvode, biće odlučeno „na najvišem državnom nivou”. Jer, ono što je dobro za potrošače, ne znači da pogoduje i srpskoj privredi.

Dok bi usvajanje Renovog predloga građanima donelo izvesne uštede, srpske proizvođače bi dovelo u nezavidan položaj, jer bi njihova roba došla pod udar moćnije konkurencije. Takođe, pad cena robe iz uvoza uticao bi i na povećanje deficita u spoljnoj trgovini, koji je sada jedna on najvećih srpskih ekonomskih boljki.

Koji bi proizvodi već prvog dana jednostrane primene sporazuma pojeftinili u slučaju da vlada usvoji predlog Olija Rena, pokušali smo juče da saznamo u nadležnim institucijama koje se bave evropskim integracijama. Nažalost, predstavnici Kancelarije za evropske integracije, na čijem je čelu Tanja Miščević, kao i zaposleni u kabinetu potpredsednika vlade, nisu mogli da odgovore na ovo pitanje.

(/slika2)Jer, „upravo prisustvuju unapređenom stalnom dijalogu sa delegacijom Evropske komisije”. Istom skupu prisustvovali su i stručnjaci Ministarstva poljoprivrede.

Ipak, Goran Nikolić, saradnik Centra a naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, kaže da fazno smanjenje carina na uvezenu robu iz zemalja Unije predviđa i njihovo ukidanje za pojedine proizvode.

– To znači da bi odmah pojeftinili uvozni sir, jaja, krompir, grašak, masline, šećer, goveda, svinje, živina. Takođe, predviđeno je da se za pojedine proizvode carine smanje za desetinu. U toj grupi su i automobili. Trenutno carina na uvoz četvorotočkaša iznosi 20 odsto. Ipak, treba napomenuti da ne znači da će predstavnici vlade odlučiti da primene sve odluke iz plana faznog snižavanja carina, jer za nas usvajanje predloga Olija Rena nije pravno obavezujuće – objašnjava Nikolić i napominje da se ne treba nadati prevelikim pojeftinjenjima. Ako se važeća carina smanji za desetinu, to znači da će pojedini proizvodi pojeftiniti neznatno, možda samo jedan odsto.

Naš sagovornik objašnjava da postepeno snižavanje carina za robu iz EU ipak podrazumeva da će srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi biti zaštićeni zaključno sa šestom godinom primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

– Određene mlečne prerađevine, žitarice i još neki naši strateški proizvodi uživaće carinsku zaštitu sve do ulaska Srbije u EU, a neki i kasnije. S druge strane, roba iz EU će u Srbiji biti opterećena carinom nižom za deset odsto od sada važeće, ali će proizvođači iz Unije ipak biti povlašćeni u odnosu na one iz trećih zemalja koje izvoze u Srbiju – objašnjava Nikolić.

U aneksima sporazuma, dodaje on, navedeni su proizvodi na koje će Srbija moći da naplaćuje carine tokom prelaznog perioda kako bi zaštitila svoju industriju. Ta roba je podeljena na osetljive, veoma osetljive i najosetljivije proizvode.

– U grupu najosetljivijih proizvoda, na koje će se carine najduže zadržati, spadaju i automobili, hemija, nameštaj, igračke, keramika… Odnosno, sve ono što može da predstavlja izvozni potencijal naše zemlje. Za osetljivu robu carine će biti ukinute treće godine primene SSP, za veoma osetljivu pete, a za najosetljiviju šeste godine primene. Ipak, za oko 23 odsto poljoprivrednih proizvoda Srbija će i po isteku prelaznog perioda moći da zadrži oko polovine sadašnje carinske zaštite – kaže naš sagovornik.

O predlogu Olija Rena, kako kaže, treba dobro razmisliti, jer bismo neke naše proizvođače izložili oštroj konkurenciji. Takođe, imajući u vidu da se čak 55 odsto robnog deficita formira u razmeni sa EU, nameće se zaključak da će snižavanje carina podsticati rast „manjka” u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, ali i ukupnog spoljnotrgovinskog deficita Srbije.

– Ipak, smanjenje carina biće fazno, pa će domaća preduzeća imati vremena da se pripreme, ali i pojeftinjenja će biti mala, tako da će minimalno uticati na povećanje uvoza – zaključuje naš sagovornik.

A. Nikolić