Okri­vlje­ni Ba­jić: Ko­li­ko sam kriv, utvr­di­će­te vi, su­di­ja

Dve i po de­ce­ni­je od raz­boj­ni­štva u po­ro­dič­nom sta­nu Zo­ra­na Ste­va­ni­ća i ot­mi­ce nje­go­vog 22-go­di­šnjeg si­na No­va­ka sud­ski po­stu­pak pro­tiv če­tvo­ri­ce okri­vlje­nih ju­če je pred Vi­šim su­dom u Be­o­gra­du po­čeo iz po­čet­ka. Zbog od­la­ska su­di­je Ve­sne Bo­žo­vić Mi­lo­še­vić u pen­zi­ju, pred­met je po­sle pet go­di­na po­stu­pa­nja, dat u rad su­di­ji Du­ša­nu Aga­to­no­vi­ću.

Do­ga­đaj ko­ji je pred­met op­tu­žni­ce od­i­grao se 22. av­gu­sta 1997. ka­da su dva biv­ša po­li­caj­ca i dva pri­pad­ni­ka „ze­mun­skog kla­na” ote­la No­va­ka Ste­va­ni­ća, stu­den­ta Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i iz se­fa u sta­nu nje­go­ve po­ro­di­ce od­ne­li če­ti­ri i po ki­lo­gra­ma zla­ta, di­ja­man­te, oruž­je i 100.000 ta­da­šnjih ne­mač­kih ma­ra­ka. No­vak Ste­va­nić je, se­dam me­se­ci na­kon mal­tre­ti­ra­nja pri­pad­ni­ka „ze­mun­skog kla­na”, iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo.

Mo­žda ve­ći ku­ri­o­zi­tet od to­ga da su­đe­nje 25 go­di­na od pred­met­nog do­ga­đa­ja kre­će iz po­čet­ka, je­ste či­nje­ni­ca da okri­vlje­ni mo­žda i ne­će od­go­va­ra­ti za kri­vič­no de­lo raz­boj­ni­štva (za ot­mi­cu je na­stu­pi­la ap­so­lut­na za­sta­re­lost) s ob­zi­rom na to da pre­ti za­sta­re­lost nji­ho­vog kri­vič­nog go­nje­nja.

Če­tvo­ri­ca okri­vlje­nih, Mi­lan Ra­du­kić, po­li­ca­jac u pen­zi­ji, Sa­ša Đa­jić, pri­pad­nik Žan­dar­me­ri­je, Go­ran Ri­stić i Ni­ko­la Ba­jić, ne­ka­da­šnji pri­pad­ni­ci „ze­mun­skog kla­na”, krat­ko su se ju­če iz­ja­sni­li o kri­vi­ci. Osim Ba­ji­ća, svi osta­li ne­gi­ra­li su de­lo ko­je im se sta­vlja na te­ret.

– Imam od­re­đe­ni deo kri­vi­ce, a ko­li­ki je on, utvr­di­će­te vi su­di­ja – od­go­vo­rio je okri­vlje­ni Ba­jić na pi­ta­nje su­di­je da li je raz­u­meo op­tu­žni­cu i da li se ose­ća kri­vim.

Ve­ći deo ju­če­ra­šnjeg pre­tre­sa pro­šao je u „nad­gla­sa­va­nju” Mi­li­sa­va Čo­gu­ri­ća, pu­no­moć­ni­ka ošte­će­nog i od­bra­ne o to­me da li do­ka­ze ko­ji su iz­ve­de­ni dok je po­stu­pak vo­dio pret­hod­ni su­di­ja tre­ba po­no­vi­ti ili to mo­že sa­mo da se kon­sta­tu­je.

– Osta­jem pri pred­lo­gu da se, zbog pro­to­ka vre­me­na, do­ka­zi ne iz­vo­de po­no­vo. Od do­ga­đa­ja ko­ji je pred­met op­tu­žni­ce pro­šlo je 25 go­di­na, a su­đe­nje ula­zi u dru­gu po­lo­vi­nu pr­ve de­ce­ni­je – ka­zao je Čo­gu­rić.

Ova­kvom pred­lo­gu us­pro­ti­vi­li su se bra­ni­o­ci če­tvo­ri­ce okri­vlje­nih. Na­ve­li su da je pred­log pu­no­moć­ni­ka ošte­će­nih pre­u­ra­njen. Od­bra­na je in­si­sti­ra­la da se to­kom na­red­nih pre­tre­sa po­no­vo iz­vo­de svi do­ka­zi.

Ka­da je čuo pred­log bra­ni­la­ca za reč se ja­vio okri­vlje­ni Ba­jić.

– Mo­lim vas su­di­ja da ne po­či­nje su­đe­nje iz po­čet­ka, ne mo­gu vi­še da do­la­zim iz Za­be­le. Ja sam ta­mo u po­seb­nom ode­lje­nju i sva­ki put ka­da tre­ba da do­đem vu­ku me lju­di sa ma­ska­ma, šle­mo­vi­ma. Sti­ći dov­de je ka­ta­stro­fa – re­kao je Ba­jić.

– Da li će­te do­la­zi­ti, to će­mo mi da od­lu­či­mo – od­go­vo­rio je su­di­ja Aga­to­no­vić.

Na­red­ni glav­ni pre­tres za­ka­zan je za 11. ok­to­bar, ka­da bi okri­vlje­ni tre­ba­lo da iz­ne­su svo­ju od­bra­nu.