Rusija ima velike zalihe pšenice–preti dalji pad cena

Produženje Crnomorskog sporazuma o koridoru za žitarice je i dalje upitan, a zvanično ističe 17. jula. Sadašnja situacija u ukrajinskim lukama nije optimistična, a „Dojče vele” je nedavno preneo da novi sporazum nije ni na vidiku.

Istovremeno, izvoz ruske pšenice u julu procenjuje se na 3,7 do 4,1 milion tona u odnosu na prosečnih 2,8 miliona tona.

Takav rezultat podstiču povoljni tržišni uslovi i rekordno visoke zalihe pa bi broj isporuka mogao takođe da bude rekordan za ovaj mesec, predviđa ruska konsultantsa kuća „Sovekon”, a prenosi „Agroklub”.  

Prema njihovim podacima od 11. jula količina zaključenih ugovora o prodaji žita povećana je na 4,5 miliona tona u odnosu na 2,2 miliona 7. jula i 1,1 milion početkom ovog meseca.

Potražnja za ruskom pšenicom i dalje je velika zbog njene sve veće konkurentnosti, ističe se u izveštaju. Cena ruskog žita je niža od od one na pariskom Matifu. Zalihe, po proceni Rostata, početkom juna bile su 15,6 miliona tona u poređenju 9,7 miliona prošle godine. Stručnjaci ove kuće komentarišu da bi ruski izvoz mogao da predstavlja dodatni pritisak na pad cena ove žitarice na globalnom nivou.

–U slučaju da zaista ne dođe do produženja sporazuma, cene nekih osnovnih namirnica bi mogle da porastu– naveli su analitičari za Rojters.  Ali ističu da je situacija ipak bolja nego neposredno pre početka sukoba u Ukrajini, poboljšano je snabdevanje žitaricama i one sada umesto iz Ukrajine dolaze iz drugih država poput Rusije i Brazila. Prema izveštaju te agencije, cene pšenice su ove godine pale za 17 odsto, a kukuruza za oko 26.

Za vrijeme trajanja ovog sporazuma Ukrajina je uspela da izveze 32,8 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, uključujući 16,8 miliona tona kukuruza i 8,9 miliona tona  pšenice. Pre rata je izvozila otprilike 25 do 30 miliona tona kukuruza godišnje, uglavnom preko Crnog mora, i 16 do 21 mililon tona pšenice.

Kako komentarišu, u slučaju da se sporazum ne obnovi, ovaj koridor može da funkcioniše i bez Rusije uz veliko „ali”. Naime, tada će verovatno porasti premije osiguranja od ratnog rizika koje se naplaćuju prilikom uplovljavanja u područje Crnog mora, a već sada koštaju hiljade dolara. Pitanje je i bi li brodovlasnici pristali na takav rizik.

Portal ističe da je izvoz kopnenim putem preko EU zemalja je problematičan i zbog logističkih problema, ali i zato jer se očekuje veća žetva u istočnoj Evropi zbog čega bi luke poput rumunske Konstance mogle da imaju problema s količinama, zagušenjem i kašnjenjem u isporukama. Tu je, dodaje se, i animozitet nekih EU zemalja prema ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima.