Razumevanje ljudi u prošlosti važno za budućnost

Belo brdo u Vinči, jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta poznato po počecima urbanog života u zajednicama, razvoja kreativnosti i umetničkog zanatstva, kao i tehnološke revolucije prvog topljenja metala na svetu, obišli su juče Kristofer Hil, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, i dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Sanacija arheološkog lokaliteta u Vinči izvodi se u sklopu kapitalnog trogodišnjeg projekta „Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija Arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči” koji realizuje Vlada Srbije uz pokroviteljstvo ambasade SAD u Srbiji, kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine (AFCP). Ovaj kapitalni projekat počeo je u januara 2021. godine i podrazumeva početnu investiciju Vlade Republike Srbije od 364.400.000 dinara, odnosno oko tri miliona evra, i Vlade SAD kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine, u iznosu od 475.000 dolara.

– Jako nam je drago što smo u mogućnosti da pomognemo državi Srbiji i srpskom narodu da razvija, proučava i saznaje kako se razvijala značajna vinčanska kultura. Kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine za nešto više od 20 godina podržali smo različite projekte širom sveta u više od sto zemalja. U Srbiji smo već imali 12 projekata ove vrste vredne više miliona dolara. Vinča nam je za sada poslednji u nizu, ali želimo da radimo još jer je Srbija zemlja bogata kulturnom baštinom. Želimo da pomognemo da čitav svet razume razvoj različitih civilizacija koje su bile pre nas – istakao je Hil.

Američki ambasador obišao je i muzej sa stalnom postavkom, kao i obimne radove blizu obale Dunava, o kojima ga je upoznao arheolog Miroslav Kočić, izvršni menadžer projekta rekonstrukcije Belog brda.

– Naglašavam da Vinča nema nikakve veze sa politikom. Mislim da je razumevanje ljudi i ljudskih odnosa i stanja u kojima su nekada bili važno za sve nas zbog budućnosti. Koliko sam shvatio, istraživanja na ovom lokalitetu traju više od sto godina. Srbija se često opisuje kao balkanska zemlja, ali je važno naglasiti da je ona i dunavska zemlja. Ovo je samo jedan od lokaliteta koji se razvijao u davnoj prošlosti na obalama Dunava. Zbog klimatskih i drugih promena koje se u svetu dešavaju, vrlo je važno da se posveti pažnja i da se neke stvari sačuvaju dok još uvek mogu. Zato mi je drago što smo imali priliku da podržimo ovaj projekat. Radovi su u toku, iskoristili smo možda poslednji trenutak da se sačuva sve što može, ali moj je utisak da smo sa ovim projektom zapravo zagrebali površinu od svega što tu može da se vidi – naveo je Hil.

Posle decenija zanemarivanja, kako je rekla ministarka Begović, krenulo se u zaštitu najvećeg i najvažnijeg neolitskog arheološkog nalazišta u Evropi. Ona je istakla da je projekat pokrenut najviše zahvaljujući kabinetu premijerke Srbije Ane Brnabić i platformi „Srbija stvara”, Narodnom muzeju Srbije, Ministarstvu kulture i Gradu Beogradu, i podsetila da je pokrenut i proces izgradnje centra za posetioce i naučnoistraživačkog centra.

– Simbolično gledano, vinčanska kultura je bila izuzetno uspešna dugotrajna, kreativna, inovativna. Početak metalnog doba kreće sa vinčanskom kulturom, a očuvanje ovog blaga nije bitno samo za Srbiju, već i za čitavo čovečanstvo. Postavljanjem bedema, uređenjem priobalja uz Dunav i izgradnjom biciklističke staze, omogućava se da ljudi mogu da izađu na reku, što jeste jedan od ciljeva Vlade Srbije – da se spojimo i sa prirodom i našom kulturnom baštinom. Verujte mi, svaki dinar ili dolar uložen u ovaj projekat jeste za našu budućnost – navela je Begovićeva.

Sredstva ambasade SAD omogućavaju prvu fazu sanacije koja obuhvata osiguravanje obaloutvrde nizom armiranih šipova za zaustavljanje klizišta na arheološkom nalazištu uz obalu Dunava da bi se sprečio gubitak kulturnog nasleđa starog 7.500 godina.

Ovaj projekat sprovodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa platformom „Srbija stvara”, Ministarstvom kulture, Gradom Beogradom i Muzejom grada Beograda.