Ne postoje loši učenici, već samo neuspešni učitelji

Moram priznati da sam, kao nikada do sada, imala vremena da spremim ulogu Turandot, da se bavim detaljima, da istražujem odnose sa drugim likovima i sa njom sam u maju debitovala u nacionalnom teatru u Beogradu. Nije uvek takva situacija, jer se uvek dešava neka žurba, često su kratki rokovi za pripremu i tada mislite kako bi bilo idealno da imate još koji dan da sredite neke stvari. Ali bez obzira na sve, uloge se najbolje unapređuju pevanjem pred publikom, kaže sopran Sanja Kerkez u razgovoru za „Politiku”, posle još jednog uspešnog izvođenja u Pučinijevoj operi „Turandot”, nedavno u našoj prestonici. Dodaje da je pripremala ovo delo „sa divnim saradnicima” Srđanom Jarakovićem i Vanjom Šćepanovićem:

– Njima dugujem mnogo, za posvećenost, strpljenje i prijateljsku naklonost, a takođe neizostavan je i maestro Đorđe Pavlović, koji ima veliko iskustvo i znanje. Dalje predstoji usavršavanje uloge na sceni, ono nikad ne prestaje.

Sanja Kerkez, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, više od tri decenije peva velike, značajne uloge u Pučinijevim, Donicetijevim, Verdijevim, Bizeovim, Mocartovim operama i dalje sa istim žarom usavršava svoj glas i sprema nove uloge. Učila je od najboljih, završila je studije u klasi Biserke Cvejić na FMU u Beogradu, potom postdiplomske kod Radmile Bakočević, a sa pedagogom Oliverom Miljaković iz Beča, brusila je svoju umetnost.

Upitali smo našu sagovornicu kakva je bila saradnja sa mladim rediteljem Del Monakom na postavljanju opere „Turandot”, a čuli smo sve najbolje:

– Rad sa Pavlom del Monakom je bio udoban, organizovan, prožet njegovim velikim znanjem. Školovan je u Beču za operskog reditelja, zatim je pet sezona bio angažovan u nemačkom teatru, stekao je ozbiljno iskustvo, te tako njegova mladost pripada samo njegovim godinama, a njegovo iskustvo i znanje je i te kako značajno. Pred njim je veoma uspešna budućnost, a bilo bi divno da takvog umetnika zadržimo pod okriljem Narodnog pozorišta.

Sanja Kerkez je postala ambasador platforme „Srbija stvara”, a o svom novom angažmanu kaže:

– Državna platforma „Srbija stvara”, stvorena je na inicijativu premijerke gospođe Ane Brnabić, a cilj joj je da prepozna, podrži i međunarodno afirmiše delovanja iz oblasti  kulture, nauke, kreativnih industrija, te na takav način utiče na imidž naše zemlje u inostranstvu, što svakako i uspeva. Na manifestaciji Ekspo 2020. u Dubaiju pored celokupne fantastične organizacije u predstavljanju naše zemlje u najboljem svetlu, u našem paviljonu koncerte su održavali ambasadori platforme „Srbija stvara”, među kojim sam bila i ja, sa koncertom pod nazivom „Bespuća”, zajedno sa divnim harmonikašem Lukom Lopičićem. Na programu su bile srpske solo pesme. Naš paviljon je bio među najboljima sa svojim bogatim sadržajem. Zatim, na inicijativu ove platforme počela je izgradnja Ložionice, prostora koji treba našoj zemlji, našem gradu i u kojem će umetnici, naučnici, kreativci iz raznih oblasti moći da pokažu svoja umeća i gde će mladosti biti pružena prilika da pokaže svoju kreativnost... A zrelim kreativcima da ostave trag vlastite mudrosti.

Kako saznajemo, naša sagovornica priprema rolu Baterflaj u Pučinijevoj operi „Madam Baterflaj” i ističe da je to dramski višeslojna uloga, da prolazi kroz velike transformacije, od naivne devojčice do očajne žene.

– Turandot je u odnosu na lik Baterflaj ujednačenijeg unutrašnjeg osećaja, ona je žena željna osvete i sa prezirom prema muškom rodu, samo zbog jedne priče o nesrećno stradaloj pretkinji. Okovala se ledom, ali to je privid, zato što svaka žena čezne za ljubavlju. Ali Baterflaj svojom čistotom i naivnošću ruši tradicionalne okove, radi sve da bi sačuvala ljubav prema muškarcu koji se poneo nečasno prema njoj. Na kraju okončava svoj život. Tužna priča nesrećne mlade žene – ističe Sanja Kerkez.

Poznato je da ova operska umetnica uspešno podučava mlade pevače, a nama opisuje kako doživljava ovaj aspekt svog rada:

– Moje pedagoško iskustvo je veliko, traje punih 20 godina. Biti učitelj je najvažniji i najodgovorniji poziv, jer bi trebalo da svojim delovanjem budete primer učenicima, da autoritet gradite isključivo, ali isključivo znanjem koje umete da prenesete. Mladi ljudi vole disciplinu, doslednost u razmišljanju . Svoje đake učim da prate sebe, svoju intuiciju, da veruju sebi i u dar koji im je dat. Ukazujem da tehnička spremnost i osvešćenost daju intepretativnu slobodu. Zato insistiram na vokalnoj tehnici. Takođe strpljenje je važan segment u pedagoškom radu, jer radim sa ljudima koji imaju već neka znanja i reflekse stečene odranije. To svakako nije lako za njih, traži vreme, ali i rezultati ne izostaju čim osete da mogu da zvuče onako kako su želeli i da to nije teško. Posle ovoliko rada sa mladim pevačima shvatila sam da ne postoje loši učenici, samo neuspešni učitelji. Kad je reč o mom umetničkom putu, on traje, trajaće, imam još mnogo planova koje želim da ostvarim, mnogo uloga da otpevam, jer je operska literatura veoma bogata, da kroz moje biće udahnem još toliko divnih likova koji moj unutrašnji svet čine bogatijim.