Tajna hrvatskih spiskova za hapšenje Srba

Specijalno za „Politiku”
Zagreb – U poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u državama članicama EU, objavljenom petog jula, u delu koji se odnosi na hrvatsko pravosuđe kritikovana je, pored ostalog, njegova – sporost. Uprkos nekim pozitivnim pomacima u 2022. godini i dalje je poverenje u nezavisnost pravosuđa na vrlo niskom nivou, navodi se još u izveštaju.

A upravo ovih dana iz organizacija sa sedištem u Srbiji koje se, između ostalog, bave praćenjem suđenja za ratne zločine čulo se nezadovoljstvo upućeno na istu adresu, ali s potpuno drugim ocenama. Oni naglašavaju da se početkom letnjeg perioda povećava broj hapšenja Srba i podizanja optužnica za ratne zločine. Nakon što su u junu u Hrvatskoj uhapšena dvojica Srba iz Baranje, pod optužbom da su počinila ratne zločine 1991. godine, ponovo je aktuelizovano pitanje zašto je među optuženima toliki broj onih koji su do sada redovno dolazili u Hrvatsku ili je nikada nisu napuštali i zašto spiskovi optuženih i osumnjičenih nisu pouzdani.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, u ovom poslednjem hapšenju vidi nastavak trenda zastrašivanja preostalih Srba u Hrvatskoj, koji se, prema njegovim rečima, svake godine intenzivira pred početak godišnjih odmora, a cilj je da se oni koji su otišli ne vraćaju, a da se oni preostali nateraju na odlazak.

„Ljudi u ovo letnje vreme odlučuju da odu u svoje krajeve, obiđu svoja imanja i kuće, a ovakvim hapšenjima jedan deo prognanih Srba odustaje od odlaska u Hrvatsku u strahu da i oni ne budu privedeni. Da postoji politička volja u Hrvatskoj, postigao bi se dogovor sa Srbijom po pitanju procesuiranja ratnih zločina, ali ja ne vidim spremnost ni sa srpske strane da pokrene dogovor, a ni sa hrvatske da odustane od ovog koncepta pokretanja masovnih krivičnih postupaka i stalnog raspisivanja poternica”, naglašava Linta.

On u razgovoru za „Politiku” dodaje i da se broj krivičnih postupaka počeo povećavati nakon ulaska Hrvatske u EU, a istovremeno se smanjio broj procesa za zločine koji su počinjeni nad srpskim civilima i zarobljenicima.

Zagrebački advokat Ante Nobilo, s druge strane, smatra da hrvatsko sudstvo i policija nemaju posebne motive da leti intenziviraju aktivnosti gonjenja.

„Mislim da ako se neko nije vratio 30 godina, neće se više ni vratiti. Gde god da živi, pustio je tamo korene. Kako je preko leta pojačan promet, bilo zbog toga što ljudi obilaze svoja imanja ili putuju turistički, onda dolazi do hapšenja. To nije posledica neke posebne aktivnosti policije leti, već naloga za privođenje koji postoji odranije, pa se to aktivira kad se neko pojavi”, objašnjava Nobilo za naš list.

Kad je reč o nalozima za hapšenje i spiskovima osumnjičenih i optuženih osoba za ratne zločine, Linta podseća da je Hrvatska nekoliko puta Srbiji dostavljala ove spiskove, koje su pritom 95 odsto činile osobe srpske nacionalnosti.

„Imali smo slučaj da nam je dostavljen spisak i mesec ili dva nakon toga su usledila hapšenja onih koji se nisu nalazili na spisku. Kada smo pitali za objašnjenje, rekli su da je taj spisak važio na taj dan kad je poslat. To znači da je već sutradan stanje bilo drugačije, pošto je protiv nekog novog pokrenut krivični postupak. Dakle, jednog dana spisak važi, već sledećeg ne važi”, navodi Linta.

I Nobilo se slaže da bi najbolje bilo kad bi Hrvatska objavila konačni spisak svih osoba koje traži i podvukla crtu. Međutim, objašnjava i da Državno tužilaštvo nikako ne bi smelo da obustavi postupke gonjenja ratnih zločinaca.

„Ratni zločini ne zastarevaju. Takva je dinamika procesa da se u jednom postupku pojave dokazi o nekom drugom zločinu, a državni tužilac se ne može na to oglušiti”, naglašava Nobilo. Dodaje da je, uz sve to, organima gonjenja u interesu da nekog uhapse, a samim tim da taj neko bude neoprezan, to jest da nije upozoren bilo kakvim spiskom.

„Prošlo je gotovo 30 godina od rata, mnogi nisu locirani, poslati su im pozivi na poslednju poznatu adresu u Hrvatskoj. Kako njih tamo najčešće nema, onda se proglasi da su nestali, da se skrivaju i zato sudije donose rešenja o pritvaranju i onda se samo čeka da se pojave”, objašnjava Nobilo. Zaključuje da bi jedini ispravan pristup ovoj problematici bio taj da se svakom garantuje pravo na pošteno suđenje, da niko nevin nikada ne bude osuđen.

„Što se tiče ratnih zločinaca, ja bih voleo da budu osuđeni, bez obzira na njihovu nacionalnost. Njih ne treba štititi, treba nevine zaštititi, da oni ne stradaju u tom progonu. Važno je boriti se za kvalitetno i pošteno suđenje”, navodi Nobilo.

Od početka ove godine, pored pomenute dvojice Baranjaca, uhapšene su još četiri osobe srpske nacionalnosti sa područja Hrvatske, trojica su privedena po hrvatskim međunarodnim poternicama van Hrvatske i jedan prilikom ulaska iz Srbije u Hrvatsku. Na osnovu međunarodnih poternica koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, širom sveta je do sada, prema evidenciji DIC „Veritasa”, uhapšeno najmanje 187 Srba, od kojih su 74 ekstradirana u Hrvatsku. Trenutno se u hrvatskim zatvorima zbog krivičnih dela ratnih zločina nalaze 33 osobe srpske nacionalnosti, od kojih je 16 pravosnažno osuđeno, dok su ostali pod istragom, optužbom ili čekaju pravosnažnost presuda.