Strah jači od patnje

Od početka godine u Srbiji su ubijene 22 žene, koje su lišili života njihovi najbliži – muževi, emotivni partneri i pastorci. Ovoj surovoj statistici femicida svakako treba pridružiti podatak da je tokom protekle godine 27 žena ubijeno u porodičnom nasilju, a u prethodnih deset godina stradalo je više od 300 žena. Nažalost, psihološka „autopsija” žrtava femicida često pokazuje da su one godinama trpele nasilje, zbog čega se u javnosti često čuje pitanje zašto žene ostaju u nasilnoj vezi, zbog čega godinama trpe nasilje i vraćaju se nasilniku, nakon što pokrenu sve pravosudne mehanizme kako bi okončale njihov partnerski ili bračni odnos.

„Važno je razumeti da nijedna veza ne počinje nasiljem, već zaljubljivanjem i idealizovanjem partnera, zbog kojih žena može da bude „slepa” na prve znake zlostavljanja ili da im daje drugačije tumačenje, jer postoji velika želja da se odnos sačuva. Ako muškarac postane grub prema njoj ili je udari, žena smatra da je ona nešto uradila da bi isprovocirala njegovu reakciju i najčešće ne dovodi u pitanje njegove emocije ili njegov nasilni karakter. Što žena više investira u neko vezu – emotivno ili vremenski – veće su šanse da će pokušati da je „spase”, a što smo više emotivno upleteni u neki odnos, to smo manje racionalni. To ne važi samo za partnerske već i za roditeljske i porodične odnose, zbog čega žene mogu godinama da trpe nasilje i od svojih očeva, sinova ili kćerki. Važno je razumeti da partnerske veze često funkcionišu po principu „red nasilja – red medenog meseca” jer nasilnik zna da bi ga žena ostavila ako bi on non-stop bio agresivan prema njoj. Nakon svakog nasilnog čina on se izvinjava, kupuje joj poklone, ili je nežniji nego inače, pa je žena još uverenija da je problem u njoj, a ne u njemu. Ona ne veruje svojim očima i svojim ušima, racionalizuje ili romantizuje svaki njegov nasilni akt, smatra da je „ljubomoran jer je voli” i ne zna da svaki put kada oprosti batine, tone sve dublje u živo blato nasilja”, objašnjava Tanja Ignjatović, psiholog Autonomnog ženskog centra, koja više od dve decenije radi sa žrtvama nasilja.

Iako se stiče utisak da sve nasilne veze liče jedna na drugu, motivi žena za ostanak u nasilnoj vezi mogu biti veoma različiti – neke od njih život je uhvatio u druge „zamke” i one su u međuvremenu dobile decu, a ostale bez posla, neke su ekonomski zavisne od supruga, nekada nemaju podršku od svoje primarne porodice, a nekada im i bračni savetnici poručuju „bolje nekakav otac nego nikakav”. Neke znaju da sudski procesi traju beskrajno dugo i zahtevaju vreme, novac i emotivni angažman, a nekad su toliko zastrašene pretnjama nasilnika da će ubiti nju ili decu ili da će dići ruku na sebe da ni ne pomišljaju o odlasku.

„Roditeljstvo je ozbiljna prepreka za donošenje odluke o napuštanju nasilnika, a mnoga istraživanja govore da bi životne odluke žena bile potpuno drugačije da nisu majke. Neke od njih procenjuju da bi im samostalan život sa decom bio teži i naporniji nego ostanak u nasilnom braku, neke imaju podršku primarne porodice. Neke nemaju gde sa decom nakon napuštanja nasilnika, a nekada i deca traže da se vrate u svoj dom, jer ne žele da žive ni u Sigurnoj ženskoj kući, niti na babinoj i dedinoj adresi. Neke žene žive u strahu da će se nasilje intenzivirati ako ostave nasilnika ili znaju za neki događaj iz njegove prošlosti koji svedoči da je on u stanju da učini nešto najužasnije”, objašnjava naša sagovornica.

Tanja Ignjatović dodaje da nekad žene naprave plan da će ostaviti nasilnika „kada deca završe školu” ili kada promene posao, a nekada se desi da ne dobiju poverenje profesionalaca, pa odustaju od sudskih procesa. Osim toga, ženama koje su profesionalno ostvarene i uživaju veliki socijalni ugled često je teško da priznaju da su neuspešne u privatnoj sferi i da trpe nasilje, pa odlučuju da to ostane njihova mračna tajna. Nažalost, često se dešava da žene koje godinama trpe batine imaju toliko nisko samopoštovanje da jednostavno nemaju snage da izađu iz začaranog kruga nasilja.

MUP otvorio besplatnu telefonsku liniju dostupnu 24 časa

U Operativnom centru MUP-a Srbije otvorena je telefonska linija 0800 100 600, koja je besplatna i dostupna 24 časa, na koju se prijavljuju događaji nasilja u porodici na nivou cele zemlje, a prijava je moguća i preko telefona 192.

Kako za „Politiku” ističu predstavnici MUP-a Srbije, nasilje se može prijaviti lično u prostorijama institucije, telefonom, pismeno, putem pošte ili putem mejla. Prilikom prijavljivanja nasilja, prijavilac može ostati anoniman i u svakom slučaju prijava će biti razmatrana. Prijava se može podneti u bilo kojoj policijskoj stanici ili ispostavi, bez obzira na adresu stanovanja žrtve ili učinioca nasilja. Lekarski nalaz sa dokumentovanim povredama žrtva nasilja ne mora da dostavi odmah po prijavi nasilja. Ona to može da učini naknadno i to policijskoj stanici u kojoj je nasilje prijavljeno ili nadležnom tužilaštvu.

Za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nadležni su policijski službenici MUP-a Republike Srbije, kriminalističke policije i policije opšte nadležnosti, koji su od 2017. do 2022. godine bili polaznici specijalizovane obuke, na kojoj su stekli znanja i veštine postupanja u oblasti porodičnog nasilja. U ovom periodu u pet ciklusa obuke ukupno je obučen i sertifikovan 2.581 policijski službenik za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Pomoć Viktimološkog društva Srbije prošlog meseca potražile 23 osobe

U periodu od 1. do 30. juna Viktimološkom društvu Srbije obratile su se 23 osobe sa različitim vrstama problema – 18 žena i pet muškaraca, a pored osoba koje su se javljale i ranije, 17 osoba je prvi put u ovom periodu kontaktiralo sa službom za pomoć i podršku žrtvama ove nevladine organizacije. Kako navode predstavnice Viktimološkog društva Srbije, u proteklih mesec dana javilo se jedanaest osoba sa problemom nasilja u porodici, devet osoba koje su bile žrtve nasilja na radnom mestu i tri osobe koje su bile žrtve nasilja van radnog mesta i porodice. Oni podsećaju da sve žrtve nasilja i drugih oblika kriminaliteta mogu da kontaktiraju sa službom za pomoć i podršku Viktimološkog društva Srbije svakog radnog dana putem telefona 011 22 88 040; 0655486421 i 063356613, preko mejla vdserbia@gmail.com, ili preko vajber, vocap, fejsbuk i instagram naloga Viktimološkog društva Srbije.

Od januara 22 femicida

Tiktokerka Noa Milivojev, čiji je nestanak prijavljen sredinom juna i čije je telo policija pronašla u stanu u Ulici cara Lazara, 22. je žrtva femicida od početka godine, upozoravaju predstavnice ženske nevladine organizacije FemPlatz. One ističu neophodnost formiranja nezavisnog državnog tela za praćenje femicida koje bi u svakom pojedinačnom slučaju analiziralo kako je došlo do ubistva žena i ustanovilo da li su institucije sistema napravile propust. Osim toga, predstavnice ove ženske nevladine organizacije traže da se femicid tretira kao posebno krivično delo, odnosno kao teško ubistvo, jer se zbog sadašnjeg propisa ubici često izriče kazna od osam ili devet godina zatvora.

„Činjenica da u Srbiji jedna žena nedeljno strada u porodično-partnerskom kontekstu govori da se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne primenjuje na adekvatan način, a naša analiza pokazuje da niko ne kontroliše primenu hitnih mera zaštite žrtve od nasilnika”, ocenjuje programska direktorka organizacije FemPlatz Kosana Beker.