Velike gazde sada su ljubazne i galantne

Niš – Davno su prošla vremena kada se za jedno radno mesto u privredi Srbije prijavljivalo na desetine kandidata. Kako je u poslednjih desetak godina iz naše zemlje, zbog nakaradno sprovedene privatizacije i zatvaranja nekada uspešnih industrija, fabrika i preduzeća, u inostranstvo otišlo na hiljade kvalitetnih majstora iz gotovo svih oblasti, naša zemlja ostala je bez vredne i kvalifikovane radne snage. Najviše u građevinarstvu, jer su na zapadu Evrope bolje plaćeni ne samo inženjeri i arhitekte već i zidari, armirači, fasaderi, keramičari i drugi, kao i iz stručnjaci mašinstva, motoristike i automobilizma.

Budući da razvijene zemlje sve više traže i dobro plaćaju inženjere, ali i auto-mehaničare, auto-električare, elektrotehničare, vozače, ali i majstore poput molera, vodoinstalatera, električara, parketara, tapetara i mnogih sličnih, poslednjih godina poslodavci u našoj zemlji muku muče kako bi obezbedili kvalifikovanu i stručnu domaću radnu snagu.

Nije nikakva tajna da sve više stranih državljana u potrazi za poslom završava u srpskim fabrikama, pa i u niskogradnji i putnoj industriji, što poslodavce u Srbiji tera da mnogo toga menjaju u ponašanju i navikama iz prošlosti.

U nastojanjima da zaposle dobrog, kvalitetnog i pre svega pouzdanog majstora na koga u svojoj firmi mogu da se oslone na duže vreme, poslodavci odavno ne koriste poznatu ucenjivačku i uvredljivu rečenicu, koja je decenijama unazad bila „glavna” u razgovoru sa budućim zaposlenima „ako ti se ne sviđa i nećeš da radiš, ima ko hoće”.

Nasuprot tome sada je praksa da se nude dobre plate i silni benefiti budućim radnicima. I, što je najbitnije, sa kandidatima za upražnjena radna mesta se razgovara i i mnogo toga unapred dogovara. Poslodavci otvoreno pitaju koliku zaradu majstori očekuju, što je svakako osnovno pitanje, ali i kakve druge pogodnosti očekuju ili žele u novoj firmi. Nude se dodatna (privatna) zdravstvena i penzijska osiguranja, obećavaju i daju odlične uslove za rad. Pominju i kartice za kupovinu s popustom, čak i rekreaciju na radnom mestu, ponegde i organizovan odmor, letovanja i zimovanja, visoke novčane nagrade za najbolje radnike...

Definitivno je nedostatak kvalifikovane i pre svega odane i stručne radne snage nametnuo jedan potpuno novi, za ove naše prostore ipak neočekivani partnerski odnos između vlasnika firme i zaposlenog, koji se objašnjava kao najava „tako ćemo svi biti zadovoljni”.

Sve češće se može čuti da su pritisnuti onim što tržište radne snage nameće – najviše novi i u odnosu na sve dosadašnje sasvim drugačiji zakon ponude i potražnje, nekada „surove” ili „velike gazde” postale su „pitomi” i „miroljubivi” poslodavci, spremni za svaki dogovor i u pravom smislu korektni partneri sa onima koji svoje znanje, radno umeće i sposobnosti iskazuju na radnim mestima u njihovim privatnim firmama, preduzećima i kompanijama.

Vremena se menjaju, tržište rada se bez sumnje drastično promenilo, a to je, bez sumnje promenilo i razmišljanja i svest preduzetnika. Nema više, a verovatno neće ponovo ni biti, prepotentnih i nadobudnih gazda koji su se poigravali ljudskim sudbinama dokazujući koliko su „veliki” i „sposobni”, a da to zapravo nikada nisu ni bili.