Znam da me beogradska publika voli

Za pevača i kompozitora Kemala Montena obično kažu da ima jednu od najbogatijih i najsjajnijih karijera na prostoru bivše Jugoslavije. Muzičar, koji je u svojim pesmama, prema rečima kritičara, objedinio bosansku sevdalinku i italijansku kanconu, autor je brojnih hitova koji se i danas rado slušaju.

Čovek koji je svoju blistavu karijeru započeo na festivalu „Vaš šlager sezone” i protekle tri decenije nastupao, između ostalog, i na „Opatiji”, „Zagrebfestu”, „Splitu”, ovoga leta takmičio se na još jednom festivalu – „Pjesma Mediterana” u Budvi. Publici se predstavio numerom „Montenegrina” i osvojio – drugo mesto.

Na pitanje šta ga je ponukalo da učestvuje na ovom festivalu, Kemal Monteno za „Politiku” kaže:

– Zvali su me moji prijatelji Đelo Jusić i Milan Stupar koji su radili na festivalu u Budvi. Rekli su mi da im je želja da vrate stari sjaj festivalima, da se svira uživo, da se izvode dobre pesme. Zato sam pristao. Da su mi rekli da treba da pevam na plejbek, ne bih pristao.

Sa setom se priseća festivala u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao što su „Opatija”, „Split”… Smatra da ti festivali, u odnosu na današnje, opravdano uživaju kultni status.

– Pogledajte samo „Sanremo”. Takva tradicija mora da se čuva i neguje. Kod nas ima mnogo festivala, a, nažalost, svi su na plejbek, jer je organizatorima skupo da plate orkestar od 50 ljudi. Festivale danas vode neki biznismeni koji su nekad čuvali ovce, ali došli su do para, voze „mercedese” i žao im je da daju pare za orkestar i muzičare. To, nažalost, više nema veze sa muzikom. Ranije je bilo kvaliteta. Tada je u celoj Jugoslaviji bilo nekoliko vrhunskih festivala – Opatija, Split, Zagreb, Sarajevo Beograd… Sada samo u Srbiji i Hrvatskoj ima desetak festivala. Evo, i u Crnoj Gori postoje dva festivala, a možda će sledeće godine izmisliti još neki. Pa ko će da zapamti sve te pesme? Niko! Na jednom festivalu od 24 izvođača pojavi se 20 potpuno nepoznatih, a za samo četiri pevača publika zna. Nekada je bilo drugačije. Tada su se sa „starim vukovima” takmičila najviše dva mlada pevača. Kada jedan novi izvođač uspe među poznatima, znači da ima budućnost. Primer za to je Zdravko Čolić.

Monteno se priseća svojih muzičkih početaka u Sarajevu. Mnogo je radio, a prvi veći nastup imao je na „Omladinskom festivalu” u Subotici. Tek 1967. godine „zaradio” je, kako kaže, čast da se pojavi na festivalu „Vaš šlager sezone”.

– Posle „Šlagera sezone”, učestvovao sam na „Opatiji” na kojoj su tada pevali najbolji pevači iz cele Jugoslavije. Postojale su neke stepenice koje si morao da savladaš da bi došao do vrha, ali za to si morao da imaš talenat i upornost i da mnogo radiš. Kada bi neko danas u konkurenciji Željka Joksimovića i još nekih popularnih pevača uspeo da se nametne sa dobrom pesmom i glasom, onda bi napravio uspeh.

Iako već dugo živi u Zagrebu, prati i muzičku scenu u rodnoj Bosni. Smatra da je tužno što danas na tamošnjoj muzičkoj sceni dominiraju folk ritmovi.

– Ono što sam davno govorio, desilo se. Pevači koji izvode narodnu muziku ostvarili su san da pevaju na festivalima zabavne muzike. Nekada to nije bilo moguće, jer nisu oni iz tog „filma”. Kao što ni ja nisam mogao da se pojavim, primera radi, na festivalu „Ilidža”, gde se uvek negovala narodna muzika. Sada se sve izmešalo – kruške i jabuke, pa na jednom festivalu pevaju i narodnjaci i ja. To zaista nema smisla.

Seća se i svog „učešća” na Evroviziji. Daleke 1973. godine imao je spremnu pesmu za „Opatiju”, ali je otišao na turneju po Sovjetskom Savezu. Zato je kompoziciju „Gori vatra” ponudio Zdravku Čoliću. Mladi sarajevski pevač pobedio je na „Opatiji” i plasirao se na Evroviziju.

– Jugoslavija je učestvovala na tom takmičenju mnogo puta. Čak je i „Riva” trijumfovala. Međutim, kada Zdravko Čolić danas, nakon četiri decenije, izađe i otpeva kompoziciju „Gori vatra” sa kojom je osvojio 18. mesto na Evroviziji i svi znaju reči te numere – to znači da pesma traje, a to je najvažnije. On se tada takmičio sa Klifom Ričardom. A danas se predstavljamo na Evroviziji u konkurenciji sa nekim Izraelcem kome ne znam ni ime da izgovorim!

Poslednji album „Dunje i kolači” Kemal Monteno objavio je 2004. godine. Nedavno je snimio i duet sa kolegom Željkom Samardžićem za pesmu „Dva druga” po tekstu Marine Tucaković, a poslednjih meseci snima novu ploču koja će, najverovatnije, izaći u oktobru ili novembru. Velika mu je želja, kako nam je priznao, da novi album promoviše i u Beogradu.

– Nadam se da ću, posle dve ili tri godine, održati koncert u Beogradu, u „Sava centru”. Znam da me beogradska publika voli, jer za 15 minuta „odu” karte za dva koncerta u „Sava centru”. Nisam pevač koji voli da se pojavljuje u medijima i da stalno daje izjave za novine, radio ili televiziju. O većini mojih kolega štampa piše sve najbolje, ali kada izađu na scenu ne vide se! Mene mediji preterano ne vole, ne pišu o meni bajke, jer ja ne znam da lažem. Publika to razume i karte za moje koncerte se odmah rasprodaju, bez ikakve reklame. Ostali moraju da stave na desetine bilborda po gradu, a i pored toga ne uspeju da napune jednu salu.