Skleroderma tri puta češće „napada" žene

Lokalizovana skleroderma ili morfea, kako se još inače zove, zapaljenski je proces u koži praćen fibrozom tkiva, odnosno zadebljanjem i otvrdnućem kože, zbog pojačanog stvaranja depozita kolagena. Postoji više podtipova ovog problema prema lokalizaciji zahvaćene kože, sa mogućim zahvatanjem potkožnog masnog tkiva, fascije, mišića ili kostiju, u težem slučaju.

Kako ističe pukovnik primarijus dr sc. Miroslav Ž. Dinić, dermatovenerolog i načelnik Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije, tačan uzrok nastanka ove bolesti je nepoznat. Ponekad postoji uticaj takozvanog genetskog faktora, na primer takozvani kožni mozaicizam je važan u linearnoj sklerodermi. Do 40 odsto obolelih ima i neku pridruženu autoimunsku bolest, kao što su bolest štitaste žlezde ili vitiligo ili reumatološko oboljenje, na primer reumatoidni artritis, pa je važno da dermatolog usmeri pretrage i u tom pravcu.

– Iz nepoznatih razloga, ponešto deluje kao „okidač” za nastanak skleroderme, kao što je ubod insekta, zatim mesto injekcije gde je ubrizgana vakcina ili lekovi kao što je bleomicin, takođe na mestu injektiranja silikona, zatim ponavljane mehaničke povrede sa prodornim ranama, radioterapija i hirurške intervencije. Takođe, često i trenje kože u regiji kaiša ili brusthaltera može biti „okidač”. Neki faktori rizika se ipak mogu izbeći – naglašava dr Dinić.

Oboljenje se javlja kod jedne do tri osobe na 100.000 novorođenih, a pojavljuje se inače tri puta češće kod žena. Iako bolest nije nasledna, pojedini HLA podtipovi su povezani sa povećanim rizikom za nastanak morfee.

– U zapaljenskoj fazi se prvo javljaju ružičaste, ljubičaste ili mrlje nalik na modrice, koje kasnije postaju zadebljale i otvrdnule sa površinom boje slonovače, uz obod koji je ljubičast. Na kraju se javlja dispigmentacija i atrofija kože. Ukoliko atrofija zahvata dublje delove, masno tkivo, mišiće i kost, na primer na ruci ili nozi, onda taj ekstremitet ima manji obim. Kod odraslih je skleroderma najčešće „ograničena” na jednu ili više promena, od jednog do 20 centimetara, a kod dece je najčešći oblik linearna skleroderma, koja se pojavljuje na rukama, nogama, trupu i glavi, obično na jednoj strani tela. Takođe, promene mogu biti generalizovane sa jednim podtipom koji se zove pansklerotična morfea, što otežava život obolelog – pojašnjava dr Dimić.

Promene na koži obično protiču bez simptoma, retko se javljaju svrab ili bol, a ako simptoma ima oni su vezani sa stepenom zahvaćenosti dubljih tkiva. Na primer, javlja se ograničenost pokreta zgloba. Takođe, kod težih slučajeva pojavljuje se i Rejnoov fenomen (kada pacijent ima hladne prste i promenu boje kože spram promene spoljne temperature).

– Trenutno nema leka za morfeu. Ponekad se od lokalne terapije koriste kortikosteroidne masti, zatim pimekrolimus, kalcipotriol ili imikvimod kreme. Fototerapija, pogotovo UVA zracima, od koristi je za „omekšavanje” promena i protivupalno delovanje. Sistemskom terapijom se može postići prevencija progresije, pa se koriste metotreksat, kortikosteroidi ili mikofenolat mofetil. Potrebna je njihova višegodišnja upotreba, ali su pogoršanja oboljenja ipak moguća – napominje dr Dinić.

Od ozbiljnih posledica, u zavisnosti od lokalizacije promena i dubine zahvaćenosti promena, dodaje naš sagovornik, pojavljuju se kontrakture (ograničenost pokretanja zglobova), glavobolje u slučaju zahvaćenosti kosti lobanje, kratak dah zbog konstrikcije grudnog koša kod pansklerotične forme bolesti, zatim mutilacija i problem sa vilicom i zubima kod kraniofacijalne lokalizacije.