„Persijanci" kao „putovanje" savesti

„Persijanci” su jedna od najpoznatijih i najigranijih grčkih tragedija, nešto što svi znaju, o čemu postoji kolektivno sećanje, recimo kao Kosovski boj za nas. Reditelj Nikita Milivojević, aktuelni umetnički direktor Bitefa, danima unazad boravi u Grčkoj, gde režira svoju novu predstavu Eshilove „Persijance” u Elefsini, aktuelnoj prestonici kulture, a ovako je za „Politiku” govorio o svom novom rediteljskom iskušenju. Premijera je 29. jula u ambijentalnom prostoru na više lokacija u Elefsini. Koproducent je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada koje, kako kažu, svoju premijeru ovog dela čekaju na jesen, takođe na više lokacija. Pored brojne grčke ekipe u predstavi učestvuju i dve glumice SNP-a : Bojana Milanović i Mia Simonović.

Drevnu atinsku tragediju „Persijanci’’ napisao je starogrčki dramski autor Eshil godine 472. pre n. e., i slovi za najstariji sačuvani tekst u istoriji pozorišta. „Persijanci” imaju posebno mesto u grčkoj istoriji i važe za jedno od najigranijih komada u Grčkoj. Ova drama sa istorijskim sadržajem pripada najstarijim Eshilovim delima; nema prologa, a u njoj slavi pobedu Grka nad Persijancima u bici kod Salamine u kojoj je i sam učestvovao. Slavni Eshil rođen je upravo u Elefsini i jako rano se pojavio na sceni sa svojim prvim dramskim rukopisima. Pisao je elegije, epigrame, tragedije i satirske drame. Od 70 tragedija i 20 satirskih drama sačuvano je svega sedam, među njima i „Persijanci”.

– Čuvena pomorska bitka kod Salamine, u kojoj je i sam Eshil učestvovao promenila je tok istorije, moćno persijsko carstvo više nikada nije bilo ono što je do tada bilo. Još uvek u brdu iznad Elefsine postoji „stolica” persijskog cara Kserksa, iz koje je posmatrao čuvenu bitku na moru. Umesto očekivane pobede, njegova vojska bila je mnogo moćnija i brojnija, ostalo je zabeleženo da su imali tri puta više brodova od Grka, bio je svedok užasnog poraza – kaže Milivojević, sa kojim smo razgovarali u pauzi između zahtevnih proba i napominje:

– Najmoćnija slika, iz koje je nastala čitava predstava „Persijanci”, mada ne postoji u komadu, upravo je ta: Kserks, sa vrha brda posmatra masakr svojih vojnika, potapanje brodova, krv koja je obojila more. Napravio je stravičnu grešku, Grci su ga nadmudrili, odgovoran je za hiljade mladih ljudi koje je poslao u smrt. Za jedan dan izgubio je carstvo, sve ono što su generacije pre njega stvorile. Pitanje koje se nameće slično je sceni iz „Magbeta”: da li je i on, „izgubio san i spavati više neće’’? Kako u stvari izgleda njegova prva noć posle izgubljene bitke?

Grad Elefsina je bio važno mesto i svetilište u doba stare Grčke i sastavni je deo takozvane „Velike Atine”. Ujedno se nalazi na severnoj obali Saronskog zaliva, preko koga se lako stiže do Atine, udaljenost je oko 30 kilometara. Predstava „Persijanci” je, kako kaže Milivojević, na neki način „putovanje” savesti Kserksa, koja ga vodi na poslednje mesto gde bi želeo da ide, na Salaminu: mesto zločina.

– Naša predstava počinje iz njegove vizure, na obali Elefsine, zatim publika ulazi na brod, gde takođe igramo jedan deo predstave, zatim stižemo na Salaminu. Publika se na ostrvu kreće putanjom kojom ih vodi Glasnik, onaj koji je „video sve”, bio svedok bitke. Kao nekakav „Stalker’’ vodi nas kroz „Zonu”. Scene se dešavaju kao da smo u čudnom virtuelnom „muzeju” na otvorenom, pratimo scene iz komada u autentičnom prostoru, okruženi „autentičnim” objektima. Gledaoci povremeno imaju čak i bar-kod oznake koje mogu mobilnim telefonom da otvore i vide recimo originalni tekst Eshila, neki odlomak... Predstava završava u moru Salamine, na istom mestu gde je sve i počelo – otkriva Milivojević.