Sveto drvo lekovitog lišća i kore

Breza (Betula pendula Roth.) živopisno je vitko drvo s belom korom i tankim grančicama, pravi ukras svetlih šuma. Naš narod protiv najrazličitijih bolesti upotrebljava brezovo lišće, koru i svež brezov sok, dobijen rano u proleće.

U narodu je poznata pod različitim imenima: breza, bela breza, brez, breza crepuša, briza, brizovina, obična breza, žalosna breza, jadika, metla, metlika, metlovina.

Brezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lečenje mokraćnih puteva. Lekovita svojstva se kriju u kori, pupoljcima, listovima koji se suše na suncu pa čak i prirodnim sokovima ovog drveta.

Brezova šiba za nemirne đake

Starim Slovenima i Keltima breza je bila veoma važno drvo, smatrala se svetom jer je isterivala zle duhove, zbog čega su od njenog drveta pravile i kolevke. Za Indijance predstavlja magično drvo, takav status ima i u Indiji i Sibiru.

U 16. veku poznati italijanski lekar Matiola brezom je uspešno lečio bubrežni kamen te je nazvana evropskim stablom protiv bubrežnih bolesti. Ime drvo mudrosti dobila je po brezovoj šibi kojom su učitelji kažnjavali lenje učenike u srednjem veku. Mnogim vojnicima su u Američkom građanskom ratu, kora, semenke i sok breze spasili život.

Drvo naraste i do 30 metara visine, kora je bela, ljušti se u horizontalnim trakama. Mlade grančice su gole, vise. Cveta od aprila do maja.

Srodna običnoj je i maljava breza (Betula pubescens Ehrh.). To je žbun ili nisko drvo, visine do 20 metara. Ova vrsta često se gaji, a samonikla je na ranijoj Vlasinskoj tesavi.

Listovi sadrže visoke koncentracije tanina, saponina, gorkih materija, ali i kiseline, smole vitamin Ce. U manjim količinama sadrže i eterično ulje, kao i mineralne sastojke – kalijumovu so i kalcijum. Eterično ulje lisnih pupoljaka posebno je važno jer povoljno deluje na disajne puteve, a dobija se destilacijom uz pomoć vodene pare.

List i pupoljci upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, najčešće u obliku infuza. Sadrže supstancije koje imaju antibakterijsku moć. Bere se mlado lišće u proleće i suši u hladu na promaji. Osušeni biljni materijal je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa. Sadrži oko osam odsto katehinskog tanina i isto toliko šećera, saponozide, smole, etarsko ulje, gorke materije i dr.

Brezov katran se upotrebljava za izradu preparata koji se koriste protiv šuge i raznih kožnih gljivičnih oboljenja, za rast i sprečavanje opadanja kose. U kozmetičkoj industriji breza služi za dobijanje šampona i losiona. Mladi listovi mogu se mešati s raznim povrćem za spravljanje čorbi i drugih jela. Osušene i samlevene rese, u slučaju oskudice, mogu se koristiti zajedno s pšeničnim brašnom za mešenje hleba.

Svež brezov sok je bezbojna tečnost prijatnog ukusa koja curi iz napravljenih otvora na donjem delu stabla; sadrži šećere, vitamine i mineralne materije, a služi kao osvežavajući napitak, okrepljujuće sredstvo i za izradu raznih proizvoda, kao što su sirup, kvas, vino i dr. Ako zbog prisutnog šećera sok provri, od njega nastaje vino, koje pomaže pri lečenju nekih bubrežnih oboljenja, ateroskleroze, gojaznosti i pri pojavi belančevina u mokraći. Od drveta suvom destilacijom izrađuje se medicinski drveni ugalj koji se upotrebljava kao dezinficijent. Kora služi kao tehnička sirovina za dobijanje tanina za štavljenje kože.

Lišće kao i lisni pupoljci beru se u toku juna i jula, i suše u tankom sloju rasprostrti na hladnom i promajnom mestu, ili u sušnici na temperaturi od 45 stepeni Celzijusa. Osušena droga je zelene boje, karakterističnog mirisa i nagorkog ukusa.

 Mlade grančice sa sočnim, jedrim i lepljivim pupoljcima odsecaju se krajem zime ili početkom proleća, vezuju u kite i suše na promaji, nakon čega se odvajaju pupoljci. Osušeni pupoljci i brezovo lišće upotrebljavaju se za kuvanje lekovitog čaja. Čaj stimuliše lučenje mokraće i lučenje žuči. On je blago sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva a koristi se i za preznojavanje u slučaju gripa i povišene telesne temperature. Za preznojavanje upotrebljava se vruć čaj od smeše jednakih količina brezovog lišća, lipovog i zovinog cveta.

Bez saglasnosti lekara upotreba čaja se ne preporučuje osobama s edemom nastalim usled srčanih ili bubrežnih oboljenja.

Crna gljiva sa stabla

Na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza preko zime se s brezovih stabala skida crna brezova gljiva koja se upotrebljava kao lek u tamošnjoj narodnoj medicini. Ova gljiva nije dovoljno proučena, ali joj se pripisuje velika lekovita vrednost.

Drvo se upotrebljava u stolarstvu, kolarstvu, tokarstvu i rezbarstvu, zatim za furnire, veštačku svilu i vunu i dr. Iz belih tankih plutastih oljuština kore dobija se suvom destilacijom brezovo katranovo ulje.

Breza se upotrebljava za pošumljavanje na kiselim i siromašnim zemljištima. Drvo raste u većem broju različitih šumskih fitocenoza, kao pionirska vrsta na sečinama i požarištima, oko rudnika može da uspeva gotovo na potpuno sterilnoj rudničkoj šljaki.

Kao dekorativna vrsta ima široku primenu u ozelenjavanju naselja.