Pucnjava u Ašhabadu
EVROAZIJA
U Turkmeniji je prošlog petka slavljen Dan Ruhname, sedmi jubilej „istorijsko-filozofskog rada”, kojim je preminuli autokrata te zemlje Sapamurat Nijazov propisao sudbinu Turkmena – gde i kako da žive i venčavaju se, kako se mogu obrazovati, a kako služiti i suditi se. Na kraju, i koju veru da veruju, s obzirom na to da je Ruhnama proglašena za „svetu knjigu turkmenskog naroda” i doneta pred džamiju, gde je pri obredu moralo da bude dotaknuta.
Novi turkmenski autokrata „reformator” Gurbanguli Berdimuhamedov učvrstio je vlast držeći se senke Nijazova, te prema tome čuvajući i kult koji simboliše Ruhnama. Berdimuhamedov je Nijazova nazvao tvorcem turkmenistanskog „zlatnog veka”, dok s njim, objavio je, počinje „epoha velikog preporoda”! Sapamuratova Ruhnama priznata je ,„izvorom svih znanja i utemeljenjem duhovnih načela nacije”, a povodom godišnjice prvog pojavljivanja vladi je naloženo da događaj obeleži štampanjem „probranih recepata turkmenske kuhinje”. Konkurs za recepte naložen je – Gurbangulijevim dekretom.
(/slika2)Svega dan posle Dana Ruhname, tronutost Berdimuhamedova i Ašhabada jubilejom „svete knjige”, poremećena je međutim jednom nerazjašnjenom pucnjavom na ulicama, tokom noći između subote i nedelje. Događaj je prestonicu ostavio besanom (mada sutradan nije zapažen ni u jednom od glasila zemlje!), a kako su u gradu viđena i oklopna kola armije, izgleda da je vojska pozvana da priskoči u pomoć policiji. Pitanje glasi, protiv koga? S kim je u Ašhabadu vođen „neprimećeni” mali rat?
Tužilaštvo Turkmenistana izjavilo je da su policija i specijalne snage intervenisale „suzbivši nasilje”, i da ima uhapšenih. Dok su ruski izvori pomenuli „islamske teroriste”, koji su tobože zauzeli postrojenja pitke vode prestonice. Zbog njih je za svaki slučaj uzet u zaštitu i prestonički aerodrom.
„Islamisti” su se povukli u jednu od zgrada, uzevši taoce. Objekat je zatim povraćen, međutim uz žrtve na obe strane, pri čemu je poginulo dvadeset policajaca. Po jednom od zapadnih navoda, epizoda je okončana tek uz pomoć Moskve – intervencijom hitno otud prispele jedinice FSB.
Ništa se od navedenog dabome ne može proveriti, što samo ukazuje koliko je hermetički zatvoren Turkmenistan. I, možda, koliko je misteriozno i dalje nepoznat a možda i nesiguran Berdimuhamedov – usađen u vlasti nad jednim od najvećih depozita zemnog gasa na svetu.
Svaki treći kubni metar „ruskog” gasa Evropi turkmenskog je porekla. Ali, osim sporazuma o izvozu Rusiji, Gurbanguli ima i ugovor o prodaji gasa Kini (kada se budu položile cevi), memorandum o razumevanju s Evropom i razumevanje „bez memoranduma”sa SAD – da se deo turkmenskog gasa eventualno propusti i kroz Avganistan.
Borba za gas i naftu sve je oštrija, a Berdimuhamedov ne primećuje tu pojedinost ili je istočnjački spokojan. „Gasa ima sasvim dovoljno”, ponavlja novi šef Turkmenije. Njegova pažnja nije minulih godinu i po dana okrenuta svetu, koliko Turkmenistanu, u kojem nešto (Gurbanguli ima utisak) vri uprkos preciznosti harmonije propovedane Ruhnamom. Šef bezbednosti, koji je pomogao da Berdimuhamedov preuzme vlast, smenjen je i udaljen. Nova bezbednost, ova koja se pre nekoliko noći našla na ispitu, kritikovana je jer se nije snašla. Krajem septembra, trebalo bi da se okupi Halk maslahat, doskoro svemoćni Narodni savet – pozvan da abdicira u korist neustavno ovlašćenog Državnog saveta bezbednosti. Državni savet (vrh nove policijske i resorne birokratije) obrazovan je na brzinu, sutradan po smrti prethodnog vladara, jer je neko mimo Narodnog saveta trebalo da ustoliči Berdimuhamedova.
Sada treba sačekati i videti kako će, i, eventualno, da li će Narodni savet (pozvan da usvoji promenu ustava) izvestisamoubilački čin. Ili se Savet možda koleba i razmišlja, a autokratu Turkmenije opominje paljbom na ulicama.