I najbolji zavise od stranaca

Ni ovo Svetsko prvenstvo neće moći da prođe bez naturalizovanih igrača. Čak i one najbolje selekcije i zemlje sa najvećom tradicijom oslanjaju se na igrače koji nisu rođeni na teritoriji države koju predstavljaju. Naravno, u fokusu su oni najatraktivniji, najbolji i najpoznatiji igrači.

Najviše od svih naturalizovanih reprezentativaca izdvaja se Felipe Perone. Mozak Španije je rođeni Brazilac, a kao što je već poznato tokom karijere igrao je za Furiju i Karioke. Perone je i na pragu 38. godine vaterpolista oko kojeg se sve vrti u igri Španije, a i u Bareseloneti, čiju kapicu nosi. Ono što se može izdvojiti kao trivija jeste činjenica da je „momak” iz Rija jedini aktivni vaterpolista koji je igrao i na prošlom svetskom prvenstvu u Fukuoki 2001. godine, doduše tada je branio boje rodnog mu Brazila

Hrvatska godinama ima trend naturalizovanih vaterpolista. Nekada je kapicu Barakuda nosio Havijer Garsija, rođeni Španac koji se posle tri medalje sa Furijom odlučio za promenu sportskog državljanstva. Garsija je potom sa Hrvatskom postao svetski šampion i osvajač olimpijskog srebra. Videle su komšije da ne mogu bez levorukog igrača, pa su se odlučile da daju pasoš Konstantinu Harkovu. Rus je sportsko državljanstvo promenio prošle godine po dolasku u splitski Jadran. Harkov je potom napustio Jadran, ali je ostao veran Hrvatskoj, međutim vrlo brzo se vratio u redove Splićana. Italijani takođe poseduju igrača koji nije rođen na „Čizmi”. Gonzalo Ečenike je poreklom Argentinac, ali je već duži niz godina član Azura, iako je ranije branio boje i Španije. Potpuno je razumljivo što se član Pro Reka odlučio da prihvati ponudu Italije s obzirom na to da ne dolazi iz zemlje sa vaterpolo tradicijom. Podsećanja radi, njegova rodna Argentina drugi put učestvuje na planetarnim šampionatima, a na debiju u Kazanju 2015. „gaučosi” su zauzeli poslednje mesto.

Naravno i manje atraktivne reprezentacije imaju „kupljene” igrače u svojim redovima. Francuska se odlučila da poverenje ukaže dvojici naturalizovanih trikolora. Onaj zvučniji je svakako desno krilo Duje Živković, nekada igrač Mladosti, a danas član Lila, dok je drug izbor pao na Emila Bjorha. Bek Nojs la Seka je rođeni Danac, a od prošle godine igra za Francusku. Kazahstan se odlučio da se u potpunosti osloni na srpske vedete, pa je tako izbor pao na rođenog Novosađanina Srđana Vuksanovića i iskusnog Dušan Marković.

Koliko su naši stručnjaci cenjeni najbolje pokazuje činjenica da će na klupama Kazahstana i Amerike sedeti Nebojša Obradović, odnosno Dejan Udovičić. Obradović je nekadašnju sovijetsku republiku preuzeo u oktobru 2022. a u Srbiji je radi u Zvezdi, ŽAK-u, Vojvodini, Naisu i Šapcu. Srpski stručnjak je ujedno trener i Astane.

O Udovičiću ne treba trošiti reči. Već je duže vreme za kormilom Jenkije i u njihovu igru usadio balkanski stil vaterpola. Amerikanci su na nedavno završenom Svetskom kupu u Los Anđelesu igrali sjajno i osvojili treće mesto, a u četvrtfinalu su posle neverovatnog preokreta savladali reprezentaciju Srbije.

Još jedno zanimljivo ime svakako je i Petar Porobić. Legendarni Kotoranin je selektor Kine, a ovdašnja vaterpolo javnost ga pamti kao šefa struke Srbije i Crne Gore, kada je naša reprezentacija u Montrealu osvojila Svetsko prvenstvo. Porobić je takođe predvodio Crnu Goru 2008. na kontinentalnom šampionatu u Malagi na kojem su Ajkule osvojili najsjajnije odličje.