Povodom hitne sednice Saveta bezbednosti UN o KiM

Predsednik Republike je najavio da će Srbija tražiti „hitnu” sednicu Saveta bezbednosti UN (SB) zbog pogoršavanja situacije na KiM kad je reč o položaju srpskog naroda u toj našoj pokrajini. S obzirom na to da u medijima nije bilo dovoljno jasno koja se pravila u tom slučaju primenjuju, treba se pre svega osvrnuti na relevantne odredbe Povelje UN, Privremenih pravila procedure SB, kao i prakse SB, kad je reč o situaciji u kojoj se jedna zemlja koja je član UN, ali nije član SB, obraća SB s takvim zahtevom.

Najpre, članovi UN su po Povelji (čl. 24/1) SB poverili primarnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i on u skladu s tim deluje u njihovo ime, a sam SB je tako organizovan da može stalno da vrši svoje zadatke (čl. 28). Član 34 Povelje predviđa da „SB može ispitivati svaki spor ili svaku situaciju koja može dovesti do međunarodnog trvenja ili da se pretvori u spor, kako bi utvrdio da li produžavanje spora ili situacije može da dovede u opasnost održanje međunarodnog mira i bezbednosti”. U vezi s tim, član 35/1 daje mogućnost svakom članu UN da skrene pažnju SB (ili GS) na svaki spor ili svaku situaciju čija je priroda izložena u čl. 34.

Na osnovu toga proizlazi da se Srbija zahtevom može obratiti SB i tražiti održavanje hitne sednice SB, pri čemu će svakako biti važno kako će se taj zahtev formulisati, jer bi na osnovu njega trebalo utvrditi privremeni dnevni red sednice. Naš zahtev se mora formulisati pažljivo, tako da odrazi urgentnost i ozbiljnost situacije koja može da dovede do daljih frikcija s jasnim osloncem na rečnik rezolucije SB 1244 (1999) i obaveze međunarodnih snaga koje iz nje proističu. Tehnički, ovaj zahtev svojim pismom predsedniku SB prosleđuje naš stalni predstavnik pri UN.

Što se tiče mehanizma za sazivanje sednice, Privremena pravila procedure SB daju značajna diskreciona ovlašćenja predsedniku SB (koji se menja svakog meseca, a u julu je Velika Britanija). Predsednik SB zakazuje sednice, a obavezan je da sazove sednicu na zahtev bilo kog člana SB. To znači da bi naš zahtev bio uspešan, trebalo bi da ga „sponzoriše” neki od članova SB, jer bez toga verovatno neće biti sednice (posebno ako predsednik SB tome nije sklon, odnosno ako o tome ne postoji raspoloženje među članovima SB).

Što se tiče tajminga sazivanja sednice, to umnogome zavisi od stava predsednika i članova SB i praksa SB je u vezi s tim bila različita (ponekad je predsednik znao da odugovlači sazivanje sednice uprkos jasnoj obavezi). Npr. SAD su u vezi s tim iznele svoj stav još 1966, kada su u svom zvaničnom pismu ukazale da postoji jasna obaveza da, ako je neki član SB zatražio hitnu sednicu, predsednik treba promptno da odgovori i zakaže hitnu sednicu. Zbog toga je od presudnog značaja da naš zahtev podrži neko od članova SB (verovatno se računa na Rusiju i Kinu) kako bi se ispoštovala važeća pravila i istovremeno izvršio pritisak na predsednika da bez odlaganja sazove sednicu SB.

Naš zahtev za održavanje sednice, podržan od nekog od članova SB, najpre će se razmatrati na neformalnim konsultacijama članova SB, na kojima treba da se dogovori kako će glasiti privremeni dnevni red sednice. Ako je privremeni dnevni red dogovoren na konsultacijama, u principu ne bi trebalo da bude problem da se on i usvoji na zvaničnoj sednici (mada, proceduralno, postoji mogućnost da se o predlogu dnevnog reda glasa i tada veto ne igra ulogu jer je za njegovo usvajanje potrebno devet potvrdnih glasova bilo kojih članova SB).

Podrazumeva se da, kad se sednica zakaže, Srbija treba da traži da učestvuje na toj sednici (u skladu sa čl. 37 Pravila procedure, koji predviđa učešće država članica UN), što će SB odobriti, kao i da sedi za stolom SB sve vreme sednice. U skladu s postojećom praksom, na sednicu bi verovatno bili pozvani da se, na osnovu čl. 39 Pravila procedure (koji predviđa učešće Sekretarijata UN i drugih osoba koje bi mogle da pruže informacije u vezi s pitanjem), obrate šef Unmika, kao i predstavnik privremenih vlasti „Kosova”.

Kakav bi mogao da bude krajnji rezultat takve sednice zavisiće umnogome od odnosa snaga u SB: najmanje je da se održi debata kojom bi se upozorilo na tešku situaciju srpskog stanovništva na KiM, a ukoliko bude moguće, da se usvoji i odgovarajuće predsedničko saopštenje SB. Iako je reč o principijelnim pitanjima, zbog otpora tri zapadna stalna člana i nepovoljnog odnosa snaga u SB, teško je očekivati više od toga.

Bratislav Đorđević,
ambasador u penziji, Novi Beograd