Pustoš u carstvu mladosti

Prijedor – Tužan je pogled na „Benkovac”, nekada uzoran sportsko-rekreativni centar na Kozari, koji je u bivšoj državi izgrađen za potrebe radnih akcija. Dvanaest montažnih baraka, mesto gde su brigadiri svako jutro dizali zastavu, organizovali igranke, sportski tereni, zarasle pešačke staze, opominju da je ovde nekada carovala mladost, drugarstvo i ljubav. Danas od toga nema ničega. Ovo mesto ne odoleva vremenu koje polako, a sigurno baca u zaborav još jednu uspomenu na socijalističku ideju o izgradnji zajedničke države koja je povezala mlade iz cele zemlje.

U Nacionalnom parku „Kozara” kažu da je protekli rat te moderna transformacija vlasničkih odnosa i ovde ostavila traga. Sve ove barake sada su vlasništvo pojedinca.

– Bilo je, istina, ideja da se ovo bivše Omladinsko naselje pretvori u mesto koje bi koristili uglavnom sportisti iz svih opština koje gravitiraju Kozari radi priprema za takmičenja. Nažalost, ekonomska situacija diktira suprotno – kaže direktor prijedorskog Nacionalnog parka Dragan Romčević i dodaje da boli i činjenica što se republička vlada još nije uključila u rešavanje boljeg statusa nacionalnih parkova u Republici Srpskoj.

Dugogodišnji brigadir, višestruki udarnik, bio je u to vreme Prijedorčanin Dragan Radaković, danas vrsni kipar poznat širom bivše Jugoslavije. Radaković kaže da se sa nostalgijom seća omladinskih radnih akcija na Kozari koje je i sam organizovao, učestvovao u njima, dočekivao i ispraćao mlade iz cele države.

– To se, jednostavno, u nekoliko reči ne može opisati. To treba doživeti – jasan je Radaković koji se priseća tih, kako kaže, divnih vremena kada se za mesec dana radne akcije mladi zbliže, zavole i odluče da ostanu trajni prijatelji. Organizovani su razni kursevi, posete brojnih delegacija iz celog sveta, a nisu izostajali ni koncerti velikih imena poput „Bijelog dugmeta”. Gradila se ne samo Kozara već i Sutjeska, Skoplje, Beograd...

(/slika2)– Bio sam učesnik trinaest radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji i sve su imale nešto zajedničko – požrtvovanost, junaštvo protkano iskrenom i pravom ljubavi, ne štedi reči Radaković. – Radne akcije su, jednostavno, bila mesto gde mržnja i drskost, dodaje on, nisu imale šanse da prođu. A rastanci, rastanci su bili najteži.

Ove reči potvrđuje i naš najpoznatiji genetičar dr Miodrag Stojković, iz Leskovca, naučnik svetskog glasa koji je tih sedamdesetih godina, kao trinaestogodišnjak, bio član brigade „Male novine – Bratstvo jedinstvo” koja je boravila na Kozari.

– To je bilo lepo iskustvo i, ujedno, priprema za kasniji život. U početku mi je bilo teško, jer sam prvi put bio daleko i odvojen od porodice. Poslednjih dana nismo hteli kući jer nismo želeli da se razdvajamo– kazao je za naš list dr Stojković dodajući da je sa nekim od drugova dugo bio u kontaktu i da bi danas, nakon toliko godina, voleo da zna gde ih je život usmerio. Voleo bi, kaže, ponovo da dođe na Kozaru i priseti se tih dana.

Hoće li se „Benkovcu”, nekada poznatom stecištu radnih brigada, ikada vratiti stari sjaj pokazaće vreme. Jedno je sigurno – ovo mesto više nikada neće biti što je nekada bilo, mesto puno mladosti, ljubavi i radnog entuzijazma.