Pesnici u Dučićevom gradu

Ulazak kroz zapadnu kapiju u kameni grad-tvrđavu Trebinje na najjužnijoj tački Hercegovine izgleda kao glavni zgoditak posle niza prizora koji zaustavljaju dah na putu od Beograda, kao što su zelena Drina, Sutjeska s Tjentištem, Bilećko plavo jezero puno brodića...

U uskim i kockom popločanim uličicama koje se uvijaju između stoletnih kamenih kuća imate utisak da usred vreline okolnih kamenjara planine Leotar počinjete da dišete. U tome nam je najviše, posle dugog puta, pomogla srdačnost domaćina iz kamenih kuhinja u kojima je vreme stalo.

Spoj austrougarske i osmanske arhitekture

Domaćica iz kuće starosedelaca Anđušića ponudila je vino „žilavku” iz krčaga kao i uštipke sa sirom iz mešine. Kroz otvorena vrata kod komšije preko puta ugledali smo ogromne drvene krevete prekrivene teškim ćilimima, jer, kažu, koliko su leta topla u gradu sa čak 200 sunčanih dana, toliko su zime oštre. Ulica vodi do Muzeja Hercegovine u kom se upravo otvarala izložba „Heraldika srednjovekovnih srpskih zemalja”.

Predstavljajući grbove porodica poznatih u istoriji, kustosi objašnjavaju da je kameni grad nasleđe i mešavina austrougarske i osmanske arhitekture. Ali, u njemu je i Dom Nemanjića kojima je na karavanskom putu pripadao kao centar srednjovekovne države Travunije.

Grad je pominjan još u zapisima iz 10. veka, a izgled tvrđave s kulama s odrazom na reci dobio je u prve četiri decenije 18. veka.

Muzej je na mestu stare austrijske kasarne, pored rekonstruisane zgrade prve golubarske pošte, s pretincima za ptice.

Nedaleko je aleja stogodišnjih platana koji su simbol grada. Stari kameni hotel „Platani”, u kojem je za vreme snimanja Kusturičinog filma „Na mlečnom putu” odsela glumica Monika Beluči, i danas je mesto susreta.

Između hotela i čuvene pijace meda i travarice nalazi se i Spomenik oslobodiocima s likom anđela koji gazi zmiju, a za koji je nacrt uradio pesnik Jovan Dučić. Poznati Trebinjac bio je kolekcionar umetničkih dela koja je, odlazeći u Ameriku, poklonio gradu i Muzeju Hercegovine. Na izlazu iz tvrđave i ulasku u Dučićev park su takve dve skulpture lava, tu je i statua Boga Plakira s delfinom.

 Statua Dučića, kojom mu je grad uzvratio, „gleda” se danas sa skulpturom Njegoša. Kroz park se stiže do obnovljenog sabornog hrama ispred kojeg je statua patrijarha Pavla.

U čast Dučića, pesnici iz Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske u muzeju održali su Prve vidovdanske pesničke susrete. Predsednik podružnice Udruženja književnika Trebinja Radoslav Milošević poveo je pesnike u obilazak Dučićevog groba u crkvi manastira Hercegovačka Gračanica. Ona je kopija svetinje u Gračanici, a po pesnikovoj želji sagrađena je na brdu Crkvine 2000. godine kada su iz Libertvila preneti Dučićevi posmrtni ostaci. Jedan od stubova unutar crkve naslonjen je na kamen iz Gračanice. Kamen, prema predanju, koji se prenosi s ognjišta unosi duh stare kuće u novu.

Kako je za „Magazin” objasnio sveštenik Dražen Tupanjanin, smatra se da su pesnici srodnici bogova, pa je na ktitorskoj kompoziciji na zidu unutar crkve s knjigom u ruci i Dučić. Hram je projektovao arhitekta Predrag Ristić, poznatiji zbog gradnje hramova kao Peđa Isus, a živopisao ga je sa saradnicima Aleksandar Živadinović. Kamen za gradnju donet je iz Grčke.

S brda Crkvine vidi se celo Trebinje. Pogled pada i na Arslanagića most, kocku po kocku prenet i rekonstruisan, jer je četiri kilometra uzvodno potopljen zbog veštačkog jezera. Mehmed-paša Sokolović sagradio je most na putu od primorja ka Carigradskom drumu 1674. godine, a na njemu je, po predanju, Arslan-aga naplaćivao mostarinu.

Bežeći pred partizanima, kako ovde pričaju, četnici su ga gotovo srušili. Vlasti su ga devedesetih godina prošlog veka nazvali Perovića most, tvrdeći da su Arslanagići bili Perovići.

U vinskim podrumima manastira Tvrdoš

Utočište od vreline pisci su, na putu pored reke ka Ljubinju, našli u hladnim kamenim vinskim podrumima manastira Tvrdoš iz 15. veka. Spaljivan više puta bio je gotovo četiri decenije zatvoren posle 1948. kada su ovde ubili ruskog sveštenika. Miroslav Savić kaže da se u manastiru, čija je sadašnja crkva podignuta 1928, podvizavao Stojan Jovanović ili čudotvorac Sveti Vasilije Ostroški, rođen u ovom kraju. Monasi manastira su u novija vremena zasadili vranac na još 60 hektara u Popovom Polju.

Pisci su se slikali i ispred kapele u kojoj je nedavno sahranjen episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić, smatran jednim od najvećih teologa današnjice, takođe član Udruženja književnika Srbije. 

Anđelkina kapija

O osmanskom periodu u starom gradu svedoče Sultan Ahmedova džamija kao najstarija i Osman-pašina građena od tesanog kamena. Njen tvorac je, po legendi, pogubljen u Carigradu jer je podigao lepšu džamiju od sultanove. On je u Trebinju podigao i sahat-kulu koja se nadnosi nad klesanim zdanjima. Nedaleko od nje je spomen-klupa za turiste kao sećanje na seriju „Ranjeni orao” koja je ovde snimana i tabla sa slikom glumice Slobode Mićalović u ulozi Anđelke.

Turistički procvat

U poslednjoj deceniji došlo je do ekspanzije turizma u Trebinju, kaže predsednik Skupštine grada Trebinja Dragoslav Banjak. Prošle godine zabeleženo je oko 200.000 noćenja turista, a novi hoteli niču. U gradu je došlo i do procvata tržišta nekretnina. Cene stanova dosežu i do 2.500 evra po kvadratu. – Oko tri hiljade mladih iz našeg grada svakodnevno leti odlazi da radi u Dubrovniku, dok Dubrovčani zbog nižih cena vikendom hitaju u naše trgovine i stomatološke ordinacije. Na putu između leti su i dve kolone turista – jedni žele da se kupaju na moru, dok iz drugog pravca deca iz Dubrovnika dolaze ovde na ekskurzije – kaže Banjak.

I Trebinjsko kulturno leto privlači dosta posetilaca.