Novac iz kredita za gradnju infrastrukture
Премијерка Ана Брнабић и министри Синиша Мали, Јелена Танасковић и Дарија Кисић јуче у парламенту (Фото Танјуг/Влада Србије/Пеђа Вучковић)
Izmenama se dodatno podržava roditeljstvo i izjednačava status majki preduzetnica, rekla je Ana Brnabić. – Udeo javnog duga u BDP-u je 51,7 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta, kazao je Siniša Mali
Isplata pomoći mladima do 16 godina, bolji položaj majki preduzetnica, omogućavanje privremenog priključka na infrastrukturu objekata u procesu ozakonjenja – samo su neka od rešenja predviđena paketom zakona koje je juče u Skupštini Srbije predstavila premijerka Ana Brnabić. Opozicija kritikuje zakone, pre svega predlog o ukidanju konverzije za zemljište, ali i, kako su isticali, prekomerno zaduživanje. Vladajuća koalicija najavljuje podršku, podseća da su sve zemlje bivše SFRJ odavno ukinule konverziju i ističe da novac iz kredita ide u izgradnju infrastrukture.
Govoreći o Predlogu zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, Brnabićeva je rekla da se radi o pomoći mladima do 16 godina, za koju se mogu prijaviti od 20. avgusta do 20. septembra, a isplata je od 25. septembra. Izmenama Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom, kako je rekla premijerka, dodatno se podržava roditeljstvo, posebno za žene preduzetnice. Prema njenim rečima, izmenama je predviđeno da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice, nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo s rada radi nege deteta, odsustvo s rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate. Izmenama se izjednačava status majki preduzetnica budući da je predviđeno ostvarivanje prava u vezi sa odsustvom s posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.
Obrazlažući izmene Zakona o ozakonjenju, Brnabićeva je rekla da je sada na snazi zabrana naknadnog priključenja na infrastrukturu objekata koji su u postupku ozakonjenja, a „sada se izlazi u susret oko 55.000 domaćinstava da ostvare tu mogućnost”. Dodala je da će se tim domaćinstvima omogućiti da se privremeno priključe na infrastrukturu, s tim što se to neće odnositi na investitore stambenih objekata koji su gradili stanove za prodaju. Govoreći o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, premijerka je istakla da on ubrzava elektronski rad i uvodi elemente zelene gradnje, odnosno obavezu posedovanja sertifikata, kao i da se njime štite objekti kulture i uvodi konzervatorski nadzor. Predstavljajući Predlog zakona o potvrđivanju sektorskog sporazuma između vlade i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći unije Srbiji u okviru IPARD 3, Brnabićeva je rekla da se njegovim usvajanjem otvara put za dodatnu bespovratnu pomoć od 288 miliona evra, što će dodatno doprineti razvoju ruralnih područja.
Govoreći o izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca, premijerka je rekla da će se novim zakonskim rešenjima obezbediti dodatna sigurnost za naše radnike. Navela je: „Zakonskim izmenama je predviđeno uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad, koja će se izdavati elektronski što će povećati efikasnost i transparentnost tog posla. Dozvole će se izdavati na tri godine, a ne godinu dana, kao što je sada.”
U raspravi je Radomir Lazović (ZLK) kritikovao objedinjavanje rasprave o 30 tačaka dnevnog reda, pa potom „čestitao SNS-u, uspeli ste da javni dug podignete toliko da ste Srbiju zadužili više nego sve vlade ukupno, dug iznosi preko 35 milijardi evra, bravo, šampioni, uspeli ste da budete najgori u još nečemu”. On je „čestitao i svim tajkunima koji su učestvovali u privatizaciji velikih firmi, uništili su te firme, a danas kao nagradu dobijaju u vlasništvo zemljište koje nikad nije bilo deo privatizacije, zahvaljujući izmenama Zakona o planiranju i izgradnji”. Dodao je da je „konverzija postojala i ranije, ali su za nju morali da plate tržišnu vrednost zemljišta, a sada će ga dobiti besplatno”. Naveo je da se radi „o oko 5.000 lokacija, 15 miliona kvadratnih metara potencijalno, o desetinama milijardi evra, a neko dođe i kaže – ne trebaju nam te pare”. Lazović je pomenuo ulogu ministara Vesića i Malog u ovom poslu, a kazao je i da mu je Mali dobacio da je budala, što je predsednik parlamenta Vladimir Orlić demantovao: „To prosto nije tačno.” Kazao je i da je „preko 50 organizacija civilnog društva ustalo protiv ovog zakona”.
Ministar finansija Siniša Mali mu je odgovorio da su javne finansije stabilne, da je BDP prošle godine iznosio 60 milijardi evra, a ove će biti 68 milijardi evra, te da je udeo javnog duga u BDP-u trenutno 51,7 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta, a „zaduženost se time meri”. Dodao je da će to što se Srbija sada zadužuje pozitivno uticati na život građana Srbije jer se uzima novac za ono što je njima potrebno i ulaže se u zelenu agendu koja čuva životnu sredinu, u puteve i pruge koji su svima potrebni, u kanalizacionu mrežu. Podsetio je da sledi povećanje plata u javnom sektoru, penzionerskih primanja kao i pomoć majkama dece mlađe od 16 godina u iznosu od po 10.000 dinara.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kazao je da je sve što je Lazović rekao neistina, te da „o firmama koje će navodno postati vlasnici vrednog zemljišta, oni u čije vreme su one privatizovane, nijedna od njih nije privatizovana posle 2012. godine”. Dodao je da „nijedna razumna vlast u svetu nije donela zakon kakav je donet 2009. godine, radi obračuna tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića s pojedinim privrednicima, svi znamo da je konverzija tada uvedena zbog Tadićevog sukoba s vlasnicima Luke Beograd”. Kazao je da je taj zakon donet na početku velike ekonomske krize, kad su „sve zemlje u svetu podsticale nekretnine i izgradnju, a Srbija je zaključala sada već 5.000 lokacija na kojima može da se izgradi potencijalno 15 miliona kvadrata, zato Beograd ima 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora, Sofija 2,6, Bukurešt 2,7, a Budimpešta oko 4,8 miliona”.
Kazao je da je Srbija od 2010. do 2022. godine od konverzije zaradila tri milijarde 645.334.435 dinara, nešto više od 30 miliona evra i dodao: „Zarobili smo 5.000 lokacija, a da je samo jedna od njih razvijena, mogla je da donese novac državi kroz poreze. Kako je izgledala zabrana, svedoči i to što je samo posle tri meseca od uvođenja, NIS oslobođen konverzije. Još od 2003. godine u zakonu postoji odredba po kojoj se na zemljište ispod objekta i na zemljište potrebno za redovnu upotrebu ne plaća konverzija, pa je skoro 94 odsto konverzija urađeno bez naknada. To jasno pokazuje da je reč o institutu koji ne donosi novac u državnu kasu, jer u 94 odsto slučajeva nije naplaćeno ništa, a koji koči razvoj lokacija. Sve zemlje bivše Jugoslavije ukinule su konverziju uz nadoknadu, odavno – Slovenija 1997, Hrvatska 1996, BiH pre skoro 20 godina, dok je u Severnoj Makedoniji to urađeno za jedan denar. To znači da se ukidanjem konverzije uz naknadu završava svojinska transformacija u Srbiji, kao poslednjoj od bivših republika SFRJ.” Prema njegovim rečima, od ukidanja konverzije koristi će imati i država, koja će prihodovati dodatni novac, privrednici koji će moći da rade i građani koji će imati niže cene nekretnina.
Lider Dveri Boško Obradović je govorio o 33 godine višestranačja i „jednim te istim ljudima na vlasti, koji se samo smenjuju”, pa potom pričao o tome šta bi neki osnivač SNS-a koji je zaspao pre 15 godina rekao kad bi se danas probudio i video među ministrima Gorana Vesića i Sinišu Malog – „perjanice bivšeg režima”. Milenko Jovanov (SNS) mu je odgovorio pitanjima o tome šta bi rekao neki osnivač Dveri kad bi se probudio posle 20 godina i naveo: „U Hilandaru ste se zakleli – nikad stranka već isključivo pokret. Šta je sa upravnim odborom i gde su sada njegovi članovi Vladan Glišić, Tvrdišić i drugi. Nema nikog iz starog pokreta Dveri, ostali su samo oni koji slepo slede Boška Obradovića. Tako da bi se taj zamišljeni uspavanko jako iznenadio i sa onim šta se desilo sa Dverima.” O „spavanju i buđenju” opaske su imali i premijerka Ana Brnabić i ministar Goran Vesić.
M. Čekerevac
Antrfile
Poslanički klub Ujedinjeni promenio ime u Pravac Evropa
Poslanički klub Ujedinjeni od juče ima novo ime – Pravac Evropa, a do promene je došlo zato što, kako je rekla Marinika Tepić, tako pokazuju da je „pravac Evropa i punopravno članstvo u Evropskoj uniji jedini ispravan pravac”. Ovu poslaničku grupu čine SSP, PSG, PP i US „Sloga”.