Predlog Srbije na glavnoj sceni UN

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 18.septembra – Diplomatija Srbije dobro je startovala na početku 63. zasedanja Generalne skupštine UN, ali je pred njom još nekoliko etapa do ostvarenja postavljenog cilja– dobijanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije. „Višefaznost” procesa imaju u vidu, kako se čuje u palati na Ist Riveru, svi akteri– i Beograd i oni koji ga podržavaju i oni kojima se njegova akcija ne sviđa.

Šta sledi i kojim redom, pitanje je koje zanima ne samo širu nego i stručnu javnost, bar u pojedinim detaljima. Diplomatski mozaik ostaje delikatan. Pokušavamo da ga skiciramo pojednostavljeno, koliko je to mogućno.

Generalni komitet je juče, da podsetimo, specifičnim konsenzusom usvojio da predlog Srbije, za dobijanje mišljenja Međunarodnog suda pravde o postupku njene južne pokrajine, bude uvršćen u dnevni red godišnjeg rada Generalne skupštine koja o tome treba sutra da se izjasni. Po pravilu, kažu poznavaoci, u ovakvim slučajevima plenum usvaja preporuku komiteta.

Ali, mogućni su izuzeci– da neko ospori stav komiteta pa da se povede debata. Pretpostavke ipak idu u pravcu– potvrde pravila. Hipoteze se zasnivaju pogotovu na okolnosti da su se najjači oponenti srpskoj inicijativi, SAD i Britanija, pridružili komitetskom konsenzusu za uključivanje beogradskog predloga u dnevni red plenuma.

Usledila bi nova proceduralna faza. Predsednik Generalne skupštine bi zajedno sa svojim 21 potpredsednikom odlučivao kada da na dnevni red stavi razmatranje rezolucije, za koju bi Srbija napravila nacrt. Izjašnjavanje o njenom nacrtu moglo bi da bude, procenjuje se, prilično polemično. Nazire se, naime, da bi Vašington i London mogli da ospore njegov sadržaj. Britanski ambasador u UN Džon Sojers je to nagovestio u intervjuu za Bi-Bi-Si, kada je, uz ostalo, rekao „mislimo da bi, ako nešto (Srbi) žele da iznesu pred Međunarodni sud, mogli još jednom da razmotre predlog koji sastavljaju. Tu su mogućne neke izmene”…

Srpska strana, kako se čuje, ne vidi razlog ni za kakve izmene. Svoj predlog smatra i nekonfrontirajućim i elementarnim: da se od suda dobije mišljenje o tome da li je prištinska proklamacija nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom.

Rezolucija se, ako je usvoji Generalna skupština, zatim upućuje Međunarodnom sudu pravde. Njegovo razmatranje bi moglo da potraje…

U intervjuima za Bi-Bi-Si, i Jeremić i Sojers su, kako se navodi, izrazili uverenje da je pravo na njihovoj (međusobno suprotstavljenoj) strani. Mišljenje suda, koje nije obavezujuće ali ima moralnu snagu, pomoglo bi, bar pravnom, razjašnjavanju.

Srbiji je stalo do toga da njen predlog što pre razmotri Generalna skupština. U tom smislu je predsedniku asambleje Migelu d’Eskoto Brokmanu juče izrazila želju da ta tačka bude na dnevnom redu zasedanja odmah po završetku generalne debate, početkom oktobra.

Tempo je važan, smatra se, zato što bi odugovlačenje otvorilo prostor za još veća lobiranja, pa i pritiske na neopredeljene– da se priključe zahtevima za izmene u srpskom nacrtu. Nije, naravno, ni sve u tempu: opstaju duboke podele oko Kosova i Metohije, na pristalice poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije, one koji podržavaju nezavisnost pokrajine, kao i one koji još odmeravaju (prema sopstvenim interesima i širim okolnostima) kako da se postave prema tom slučaju.

Diplomatija Srbije nastavlja jednu od svojih najopsežnijih i najmobilnijih akcija, s velikim brojem poseta stranim državama i u kontaktima s predstavnicima njihovih misija pri UN. Jučerašnjim uspehom u Generalnom komitetu otvorila je sebi put ka novim dometima u nastojanjima da, pravnim putem, smanji istrajno velika iskušenja oko Kosmeta.

Sednica komiteta je juče održana iza zatvorenih vrata, ali su, prema dostupnim izvorima, na njoj ispoljena izvesna pomeranja u „kosovskom slučaju”. Sam način na koji se došlo do ishoda– usvajanja predloga Srbije za uvršćivanje njene inicijative u dnevni red plenuma– bio je, čuje se, prilično originalan.

Posle nekoliko govornika koji su dali podršku Beogradu, sumnje u opravdanost njegove inicijative izrazili su predstavnici Britanije i SAD, ali uz napomenu da se neće suprotstaviti „rastućem konsenzusu”. Predsedavajući Migel d’Eskoto Brokman (Nikaragva) potom je dao reč delegaciji Srbije, koju je predvodio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koja je predložila da se „naša inicijativa usvoji konsenzusom, pošto joj se niko ne protivi”. D’Eskoto je pogledao po sali i, kako nije bilo suprotnih reagovanja, uz udarac službenim čekićem o sto ozvaničio specifično postignuti konsenzus.

Slede ostale, navedene, etape borbe za dobijanje mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosmetu. Od sutra pa nadalje, pri čemu se pojačavaju i aktivnosti Beograda na najširoj internacionalnoj sceni, kakva je Generalna skupština UN. Predsednik Srbije Boris Tadić podneće joj izlaganje, već prvog dana, u utorak – njene generalne debate koja okuplja veliki broj šefova država ili vlada…

M. Pantelić