Superćelijska oluja – dobro poznata pojava

Nevreme koje je u sredu uveče zadesilo Srbiju nije neobična pojava u ovo doba godine i scenario je koji nas zadesi gotovo svakog leta, kaže za „Politiku” meteorolog Nedeljko Todorović. Iako je u javnosti oluja dobila naziv superćelijska, naš sagovornik ističe da je to samo uskostručan naziv za dobro poznatu pojavu.

– Reč je o fizici oblaka koja je teško razumljiva za ljude koji se time ne bave. Ono što se dešavalo je običan jak grmljavinski oblak. A da li je oblak superćelijski može da utvrdi samo radar – objašnjava za „Politiku” Todorović.

Dok Srbija, Slovenija i Hrvatska imaju problem sa pljuskovima, jakim udarima vetra i gradom, Grčka se bori sa požarima, a u Kini i drugim delovima Azije temperature su poslednjih dana oborile sve rekorde. Tako je u kineskoj provinciji Sinđang termometar izmerio temperaturu tla od 80 stepeni Celzijusa. Dok su radoznali turisti, opremljeni šeširima i suncobranima, pravili selfi ispred džinovskog termometra, snimak kineske državne televizije klimatolozi, meteorolozi i ekolozi doživeli su kao još jedno upozorenje da države hitno moraju da se pozabave klimatskim promenama. U suprotnom, upozoravaju, one će postati sve češće i smrtonosnije. Toliko smrtonosne da bi do 2040. ekstremne vrućine u Evropi godišnje mogle da odnesu i do 94.000 života. Na to je upozorila nedavno objavljena studija u časopisu „Nejčer medisin” i ukazala da je prošlog leta od bolesti izazvanih toplotom umrlo 61.672 Evropljana. I to najviše ovakvih smrti bilo je u Italiji – 18.000, zatim je ekstremna vrućina odnela živote 11.000 Španaca, dok je u Nemačkoj preminulo 8.000 ljudi. Istraživači su otkrili i da su češće žrtve bile žene i osobe starije od 65 godina.

Da li se iza ovih zastrašujućih brojki krije lik klimatskih promena?

– Kada govorimo o klimatskim promenama, govorimo zapravo o globalnom porastu temperature. Visoke temperature, češći i dugotrajniji toplotni talasi direktno ugrožavaju zdravlje ljudi. Sve više se susrećemo i sa sušom koja ostavlja ekonomske posledice, ali indirektno utiče i na kvalitet života. Verovatno, kada kažemo da je temperatura u proseku porasla za 0,6 ili 1,5 stepen Celzijusa, prosečnom čoveku to ne zvuči puno, ali su posledice ogromne. Zato se mora delovati što pre, jer sve ono što danas ne učinimo stiže nas u budućnosti. A rezultati ne mogu doći brzo – objašnjava za „Politiku” pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Mihajlović.

 Red oluje, red grada, pa visoke temperature ono je što nas čaka narednih dana. Naš sagovornik upozorio je da do subote možemo očekivati ponovo oluju i grad, a onda nam prodor veoma toplog vazduha iz Afrike donosi temperature i do 40 stepeni Celzijusa. Osveženje?

– Ono stiže sredinom sledeće nedelje kada će termometri pokazivati, za mene prijatnih, 30 stepeni Celzijusa – dodao je Mihajlović.