I Crkva je deo sistema bezbednosti

Mnogi su bili iznenađeni kada su na nedavnoj svečanosti u Domu Narodne skupštine u Beogradu, održanoj povodom završetka školovanja 12. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane (VSBO), videli slušaoca tog usavršavanja u mantiji, kome je ministar odbrane Miloš Vučević uručio repliku srpskog srednjovekovnog mača. Bio je to protođakon dr Petar Dabić, inače načelnik Kardiološko-internističkog odeljenja Klinike za vaskularnu hirurgiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.

Činjenica da je on prvi klirik SPC koji je, po blagoslovu Njegove svetosti patrijarha Porfirija završio pomenuto usavršavanje, podjednako je zanimljiva kao i njegova biografija. Protođakon Dabić je i član Odbora za bioetiku Svetog arhijerejskog Sinoda SPC i predstavnik patrijarha Porfirija u Međupravoslavnoj komisiji za bioetiku.

„VSBO je poslediplomsko usavršavanje, najviši stepen Škole nacionalne odbrane ’Radomir Putnik’, slušaoci su vojna i civilna lica, pripadnici različitih ministarstava, državnih, društvenih i bezbednosnih službi. To je savremena škola gde se sistem bezbednosti sagledava u celini, modifikovano po francuskom i britanskom modelu. Crkva je važan deo društva i ima svoje mesto u opštoj bezbednosnoj potki kroz moralnu i kroz društvenu vertikalu, preko najveće formalno-neformalne mreže unutar i van Srbije, među Srbima širom sveta, obavljajući važnu funkciju služenja našim ljudima u zemlji i dijaspori”, objašnjava za „Politiku” dr Dabić.

On, u vezi sa navedenim, ističe koncept svetosavskog zavetnog naroda, koji je objektivno savremen kada se pogleda sa stanovišta takozvane strateške kulture, vrlo važnog dela sistema odbrane svuda u svetu.

„I mi imamo tu stratešku kulturu koja postoji vekovima a to je upravo svetosavski zavet. U situaciji kada se pred našim očima stvaraju nove nacije, prolazni identiteti koji zavise od toga da li imate pasoš ove ili one novonastale zemlje, kada imate i problem takozvane dženderizacije, gde se prisilno nameće objašnjenje da biološki identitet nije ono što čovek treba da prihvati, već može da bude nešto drugo, fantazmogorično, imate koncept svetosavskog zaveta koji nije nacionalistički, niti isključuje drugog, već omogućava svakom pravoslavnom Srbinu da se prirodno razvija i bude deo sveta. U skladu sa tim konceptom su uzrastali i u svetu priznati Nikola Tesla, Milutin Milanković ili Novak Đoković, kao i ljudi koji su dolazili iz drugih naroda i postajali Srbi, kao što su Pavle Jurišić Šturm ili Josif Vajfert”, objašnjava dr Dabić.

Taj koncept podrazumeva, kaže, da smo svesni koje su osnovne vrednosti našeg identiteta, da ih branimo i nadograđujemo savremenim dostignućima u skladu sa epohom u kojoj živimo. Takođe, prevazilazi i partijske podele koje su često prenaglašene u Srbiji.

„Jednostavno, taj koncept je potrebno da negujemo u budućnosti kako bismo opstali kao narod koji je podeljen tako da gotovo u istom broju živi u matičnoj zemlji i van njenih granica. Uloga Srpske pravoslavne crkve danas je da pruži konkretnu podršku društvu, i to sekularnom društvu, jer je svetosavski koncept zavetnog naroda kulturološki koliko i verski. U SPC to dobro razumeju i ovo moje školovanje je na tragu tog shvatanja. Ne na tragu velike Srbije, kao što to SPC stalno spočitavaju, već u kontekstu realne i aktuelne životne priče gde kada kažemo Crkva, to nisu samo vladike i sveštenstvo, već i verni narod, odnosno svi mi. Ta saradnja Crkve i Države u ovom trenutku je najočiglednija na privremeno okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije, na kojoj je Crkva ostala praktično jedina nacionalna institucija koja funkcioniše u punom kapacitetu, sa nadom da će ta teritorija jednog dana biti oslobođena a crkva je pored države zalog tog oslobođenja”, ističe dr Dabić.

A školovanje na VSBO je, kaže, bilo veoma zanimljivo. Trajalo je šest meseci, svakog radnog dana, za šta je imao veliko razumevanje prof. dr Milovana Bojića, direktora Instituta „Dedinje”, koji je i ugostio 12. klasu. Slušali su predavanja o domaćem sistemu bezbednosti, obilazili su institucije i garnizone Vojske Srbije. Boravili su u BiH i RS, i u Sarajevu i u Banjaluci, a obavili su studijska putovanja u Brisel, Pariz, London i Beč. Na našeg sagovornika jak utisak je ostavila poseta Velikoj Britaniji. Za tamošnje domaćine kaže da su bili „imperijalno postavljeni”, svakako neblagonakloni prema Srbima, ali veoma korektni i odlični sagovornici. Iznenadilo ga je razumevanje za srpske stavove u vojnim krugovima u Austriji, što se ne može reći za tamošnje civilne strukture. Predavanja su u Beogradu održali ambasadori SAD, Rusije, Kine, Francuske. Italije i Velike Britanije a u dva navrata polaznike VSBO primio je patrijarh Porfirije. Na ovom usavršavanju na kraju se radi završni rad uz pojedinačnog i opšteg mentora. Tema našeg sagovornika je bila „Doprinos verske službe u VS konceptu neutralnosti i odbrane”.

„Shvatio sam da sistem bezbednosti ne funkcioniše kako sam zamišljao, prijatno sam bio iznenađen kvalitetom ljudi u našoj klasi. Izuzetni profesionalci, savremeni, kulturni,obrazovani i istinske patriote, što me je oduševilo. Posle ovih studija sam spokojniji što se tiče naše budućnosti”, ističe dr Dabić.

Đakon postao po blagoslovu patrijarha Pavla

Petar Dabić (1971) rođen je u Beogradu, preci su mu sa očeve strane poreklom iz zapadne Slavonije, mnogi su stradali tamo od strane ustaša, deda je poginuo kao partizanski poručnik, a sa majčine iz valjevskog kraja, odani „kralju i otadžbini”. Odrastao je na Banovom brdu, išao je u tadašnju Treću beogradsku gimnaziju (danas Gimnazija „Sveti Sava”), Medicinski fakultet je završio 1996. godine. U porodici su svi bili verujući, čak i oni sa, kako kaže, „revolucionarnim iskustvom”. Kada je postao student, počeo je da peva u crkvenom horu, odlazio je u Crkvu Svetog Đorđa na Banovom brdu i vremenom je uzeo učešće u crkvenom životu. Prilikom jednog odlaska u manastir Kovilj duhovnik mu je postao tadašnji iguman Porfirije, današnji patrijarh. Po blagoslovu patrijarha Pavla 2008. godine je od strane mitropolita Amfilohija i tadašnjeg vikarnog episkopa jegarskog Porfirija rukopoložen u čin đakona. Protođakon dr Petar Dabić služi u Crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, gde je služio protojerej-stavrofor Dejan Dejanović, koji je imao veliki uticaj na njega i crkvenu zajednicu koja postoji i danas.

„U svom životu nikada nisam naišao na pitanje koje sam mogao da postavim sebi, a da ne nađem odgovor u pravoslavlju”, kaže Dabić.

Tokom NATO agresije rezervni oficir saniteta

Dr Dabić ima impresivnu profesionalnu, medicinsku karijeru. Završio je i Školu rezervnih oficira sanitetske službe, tokom NATO agresije 1999. bio je u uniformi – garnizonski lekar potporučnik u 506. motorizovanoj brigadi u Zrenjaninu. Specijalizirao je internu medicinu, a uža specijalizacija mu je kardiologija. Magistrirao je i doktorirao. Od početka radnog veka je u Institutu „Dedinje”. Docent je na medicinskom fakultetu u Banjaluci i Stomatološkom fakultetu u Pančevu.

Nije hteo da živi u inostranstvu

Tokom 2005 i 2006. godine dr Dabić bio je na stručnom usavršavanju u Milanu, ali nije hteo da ostane da živi u Italiji. Kaže da su stranci i oni koji su prihvaćeni kao stručni i vredni ljudi tamo ipak građani drugog reda.

„Shvatio sam da je bolje da živim u Srbiji kakva jeste, ali to je moj izbor, ko želi treba da ode i vidi”, kaže dr Dabić.