Što više uzdržanih, veće šanse Srbije
Ukoliko se neka država uzdrži od glasanja na Generalnoj skupštini UN, šanse Srbije da prođe njena inicijativa da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, povećavaju se. Pošto se uzdržani ne računaju, a njih će verovatno biti, za srpsku inicijativu ne mora da glasa 96 zemalja, odnosno polovina članica ovog tela. Dovoljno je da od onih koji glasaju bude jedan glas više za predlog Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije u sporu Srbije i Bosne i Hercegovine pred sudom u Hagu i dodaje da će za nas biti minus ukoliko se od glasanja uzdrži neka zemlja od koje smo očekivali da nas podrži.
Zašto se neke zapadne zemlje, pre svega SAD, Francuska i Engleska, protive ovoj inicijativi i govore o tome kao o antievropskom ponašanju Srbije?
To zaista ne može da se tretira tako. Retko o nečemu govorim tako bez rezerve. Francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama Moris Riper je ipak dodao da Srbija ima pravo na to. Stvar je u tome da je tim državama nelagodno jer ako stvar dođe pred sud ne zna se kakav stav će zauzeti i vrlo je moguće da će reći da priznanje nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom, a to su države koje imaju moć i tradiciju zasnovanu na međunarodnom pravu. Nije lagodno ni protiviti se toj inicijativi, jer Srbija nije napala oružjem Kosovo nego je tražila da konačnu reč da međunarodno pravo. Podsetio bih na Orvela koji je napisao da je reč demokratija jedna od onih čiji korisnici strašno paze da je ne vežu za neki smisao, jer moćne države vole da zovu demokratskim one zemlje koje su na njihovoj strani. A ako bi reč vezali za neki smisao onda bi to bilo teško. Ako je sve „sui generis” (jedinstveni slučaj), mogu da rade šta hoće.
Postoji bojazan da bi neka zemlja mogla podneti amandman na predlog Srbije, tako da se od suda u Hagu traži da se izjasni i o Južnoj Osetiji?
To je zaista u igri. Nije sasvim lako reći da li nam to ide u prilog ili ne. Ja sam bliži tome da bi nam to bilo od koristi. U međuvremenu se nešto vrlo krupno desilo i u Baskiji. Dosta tesnom većinom prošla je inicijativa da se raspiše referendum koji bi mogao da vodi i do osamostaljenja ovog dela Španije. Međutim, Ustavni sud Španije je 11. septembra doneo odluku da referendum ne bi bio u skladu sa ustavom jer se o nezavisnosti ne mogu izjasniti samo Baski pošto je to stvar svih građana Španije. Nije teško povući paralele sa Kosovom
(/slika2) Koliko to ide nama u prilog?
Logično bi bilo da to pojačava našu argumentaciju jer ima više sličnih situacija u svetu pa je i potreba da se zauzme načelan stav veća. Međutim, velike sile su uvek htele da za sebe rezervišu mogućnost da slične stvari tretiraju na različiti način. I zbog toga se insistira na tome da je Kosovo jedinstven slučaj. Nešto blažom retorikom, ali je i Rusija rekla za Osetiju i Abhaziju da su jedinstven slučaj.
Nama bi bilo u interesu da se tu upletu Osetija i možda Baskija te da sud zauzme načelan stav.
Da li je moguće da sud zauzme stav koji neće nedvosmisleno dati za pravo ni Srbiji ni onim zemljama koje su priznale Kosovo?
Ukoliko inicijativa dođe pred sud, šanse Srbije su velike. Moguće je, međutim, i to da sud zauzme stanovište koje nije sasvim jednosmisleno. Pitanje koje mi postavljamo jeste jasno, ali ne treba zaboraviti ni da pitanje koje ide pred sud ne mora biti ono koje smo mi predložili nego koje će na kraju da formuliše Generalna skupština. Pitanje može da ostane sa fokusom samo na Kosovu, a može da bude i načelnije i da obuhvati i Južnu Osetiju i Baskiju. To bi povećalo šanse da pitanje prođe na Generalnoj skupštini.
Koliko je opasna najava ministra Jeremića da prihvatamo odluku suda kakva god bila, koliko nam to vezuje ruke u daljoj borbi za Kosovo?
To je verovatno pojačalo našu poziciju, ali nosi i određeni rizik Treba reći i to da je dijapazon mogućih poteza Srbije, ako isključimo oružje, vrlo uzak. Na stolu su bile i tužbe i to nije antievropski, to je pravni put, ali i tužba ne bi imala za posledicu vraćanje Kosova u okrilje Srbije. Ukoliko bi se tužba završila uspehom imala bi političko-pravni efekat, ali ipak stav ima jaču snagu. Dramatična je razlika kada Koštunica, Tadić, Jeremić ili Cvetković kažu da je proglašenje nezavisnosti mimo međunarodnog prava, i kada to kaže Međunarodni sud pravde.