Vraća li se Španija u vreme Franka

Transparent koji pokriva fasadu zgrade u centru Madrida poziva birače da danas na izborima spreče povratak „fašista” na vlast prvi put od smrti diktatora Franciska Franka: „Nepoštovanje žena nije patriotizam. Homofobija nije sloboda. Glasajte protiv pakta o mržnji”.

Poruka zabrinutih aktivista za ljudska prava „Avaaz” usmerena je protiv saveza Narodne stranke (PP) i krajnje desničarske partije Voks, koji imaju najveće šanse da obore socijalistu Pedra Sančeza koji je na vlasti od 2018. godine.

Upoređujući poslednja istraživanja javnog mnjenja, Rojters predviđa da će konzervativna Narodna partija osvojiti oko 140 od 350 mesta u parlamentu i da će morati da uđe u savez s Voksom, za koji se očekuje da će imati 36 poslanika kako bi napravila „tanku” vladajuću većinu.

Ovakav izborni ishod predstavljao bi veliki politički zaokret za Španiju posle pet godina vlasti socijalista, čime bi se ova članica EU, koja od 1. juna predsedava evroblokom, samo pridružila desničarskom talasu koji je već zapljusnuo Švedsku, Finsku i Italiju.

Aktuelni španski premijer Pedro Sančez (51) raspisao je vanredne parlamentarne izbore nakon što je vladajuća koalicija njegove Socijalističke partije (PSOE) i levičarskih partnera pretrpela veliki poraz na regionalnim i lokalnim izborima u maju.

Posle lokalnih izbora Narodna partija i Voks zajedno vladaju u oko 140 gradova i opština. Osokoljen ovakvim uspehom, senator Alberto Nunjez Feiho, lider PP-a, ne isključuje i partnerstvo s Voksom na nacionalnom nivou, zbog kojeg se mnogim građanima Španije „diže kosa na glavi”, jer bi zemlja mogla da se „pozdravi” s osvojenim pravima i slobodama i vrati se u vreme diktatora Franka, koji je umro 1975. godine.

Predvođen Santjagom Abaskalom (47), Voks se protivi pravu na abortus, negira klimatske promene, odbacuje potrebu da se vlada bori protiv rodnog nasilja i zahteva gašenje ministarstva za ravnopravnost. Praktično, ulaskom u vlast, stranka osnovana pre 10 godina, koja po oceni analitičara baštini ideologiju frankizma, mogla bi da bude ključni motor radikalnih promena.

Izaskun Gutijerez Vesilja iz feminističke organizacije „Klara Kampoamor” za Si-En-En kaže da će se ulaskom Voksa u vladu Španija vratiti 40–50 godina unazad, u vreme kad su zločini na osnovu rodno zasnovanog nasilja bili privatna stvar, koja je ostajala iza zatvorenih kućnih vrata.

Voksu bi konce mogao da pomrsi progresivni pokret Sumar, sastavljen od 15 malih levičarskih partija, u kojem je i Podemos, s izuzetno popularnom španskom ministarkom rada Jolandom Dijaz na čelu. Ako na glasanju pretekne Voks u borbi za treće mesto, Sumar bi mogao da pruži socijalistima podršku za formiranje još jedne levičarske koalicione vlade.

Nagore Kalvo Mendizabal, viši predavač španske i evropske politike i društva na Kraljevskom koledžu u Londonu, za AP kaže da je Voksov manifest praktično kopija principa Frankovog režima: „Obećavaju i povratak veoma centralizovanoj vladi ukidanjem 17 regiona koji su nastali posle Frankove smrti”.

Voks u svom manifestu obećava da će smanjiti regionalnu autonomiju, zameniti autonomne regionalne policijske snage u Kataloniji nacionalnom gardom i izreći strože kazne silovateljima i pedofilima, kao i poništiti zakon koji garantuje jednakost LGBTQ osobama.

Jedna od glavnih predizbornih poruka Voksa glasi: „Nasilje nema rod. Protiv smo svih vrsta nasilja u porodici”.

Usponu Narodne partije i Voksa kumovao je i sam Sančez. Desničari su dugo vodili hajku protiv premijera nazivajući ga lažovom. Sančez je rekao da nikad neće formirati vladu s Podemosom, smatrajući je previše radikalnom, ali je to uradio 2019. Obećao je da neće pomilovati devet separatista koji su osuđeni za pobunu nakon što su se zalagali za otcepljenje Katalonije, a onda ih je ipak pustio na slobodu.

Ipak, kao najveća greška vladajuće koalicije socijalista i Podemosa ispostavilo se ono što su se zajedno zalagali – takozvano progresivno zakonodavstvo. Zbog nepreciznih formulacija Zakon o seksualnom pristanku, usvojen u oktobru i osmišljen da žrtvama silovanja pruži više uticaja u pravnim procesima, zapravo se izrodio u svoju suprotnost.

„Rupe” u zakonu omogućile su da za više od 1.000 osuđenih seksualnih prestupnika bude smanjena kazna, a da njih stotinak bude pušteno na privremenu slobodu.

Sančez se izvinio građanima zbog donošenja faličnog zakona, ali već je bilo kasno. Šteta nije mogla da se popravi, što su desničari vešto medijski iskoristili u napadu na nesposobnu vladu.