Očaj u kikindskoj livnici

Kikinda – Za svega nekoliko nedelja u livnici „Le Belijer Kikinda”, koja zapošljava oko 600 radnika, otkaz je dobilo dvadesetak zaposlenih. Nezvanično, ovaj broj je daleko veći, a spisak onih koje čeka ista sudbina poduži. Otkaza nisu pošteđeni ni šefovi, ni poslovođe, a po mišljenju novog direktora Didijea Monšane svaki od njih je, zbog nesavesnog obavljanja posla, to i „zaslužio”.

– Neki od njih nisu redovno dolazili na posao, a pošto imamo kontinuiran proces proizvodnje izostanci sa posla nam stvaraju velike probleme. Pre nekoliko dana je iz treće smene izostalo šest ljudi koji se prethodno nisu javili svojim šefovima. Šta ja da radim u deset sati uveče sa manjkom zaposlenih? – kaže za „Politiku” direktor LB grupe za istočnu Evropu Didije Monšana naglašavajući da su otkazi bili neminovni i u skladu sa zakonom.

Bivši radnici livnice pak kažu da pravih razloga za otpuštanja nije bilo. Situacija u fabrici je napeta, a stanje je kažu ovakvo od pre dva meseca kada je na čelo firme došao upravo Didije Monšana.

– Otkaz sam dobio dok sam bio na bolovanju. Zar je to u skladu sa zakonom? U fabrici sam skoro pet godina od kada su je Francuzi kupili. Počeo sam kao livac, onda su me unapredili u bravara, pa u poslovođu. Moj trud i rad su više puta pohvalili i sad odjednom nisam dovoljno dobar! Pre sedam meseci lekari su otkrili da imam srčano oboljenje. Verovatno da firmi više takav nisam potreban... Ne znam šta da radim. Očajan sam – kaže za „Politiku” Goran Pomorišac (30).

Nenadan prekid radnog odnosa zadesio je i samohranog oca dvoje dece Tibora Novaka (35). On se šokirao kada je u predotkaznom dokumentu pročitao da ima „nezadovoljavajući odnos prema radu, ne prati procedure rada, ne poštuje propisanu tehnologiju rada...”.

– Šta to zapravo znači niko od šefova nije hteo da mi objasni. Dobio sam rok od pet dana da se „popravim”. Pošto po njihovom mišljenju to nisam učinio, usledio je otkaz. Imam svedoke koji će potvrditi da sam bio vredan radnik. Znam da sam otkaz dobio jer sam koristio bolovanje. Bio sa primoran, dete mi je bilo bolesno –priča Novak.

Zaposleni tvrde da rade pod velikim pritiskom i u teškim uslovima. Posebno dramatična situacija je u livačkom pogonu gde leti temperatura dostiže i 70 stepeni! Ljudi tada padaju u nesvest, ali, kako kažu, nikog nije briga:

– Mi smo im potrošna roba. Radimo i vikendom i prekovremeno. Povrede na radu se prećutkuju. Ako se buniš, „letiš” iz fabrike. Prete ti i zastrašuju. Nekima su nudili novac da sami daju otkaz. Nema vajde ni od obraćanja inspekcijama. Mnogi ne mogu ni psihički ni fizički da podnesu stanje u pogonima. Ostaju samo oni koji moraju. Nadležni znaju šta se ovde dešava, ali niko ništa ne preduzima – rekli su nam zaposleni koji su želeli da ostanu anonimni jer se, kako kažu, plaše šikaniranja.

Sa trenutnom situacijom u „Le Belijeru” upoznata je i šefica Odseka inspekcije rada u Severnobanatskom upravnom okrugu pri Inspektoratu za rad Ljubica Otoran-Anić. Ona kaže da se nekoliko ljudi raspitivalo kod nje o svojim pravima, ali da žalbi nije bilo, zbog čega njena služba još ne može ništa da preduzme:

– U momentu kada budu podneli žalbe, mi ćemo izaći na lice mesta i utvrdićemo konkretne činjenice i stanje – kaže nam inspektorka.

Novootpušteni će zatražiti pravdu na sudu i tužiće čelnike fabrike. Grupa njih čak planira zajedno da nastupi, jer smatraju da pojedinačno nemaju šansu protiv moćne međunarodne kompanije.