Evropa bez dovoljno antibiotika i sirupa za decu

Potrebni su zajednički napori kako bismo osigurali da lekovi budu dostupni zdravstvenim sistemima EU i pacijentima kada god da su im potrebni i bez obzira na to gde žive u Evropi, izjavila je nedavvno evropska komesarka za zdravlje stela Kirijakides. Njene reči pogađaju suštinu problema, ali – isuviše dockan. Da su komesarka i njene kolege prethodnih godina radili na rešavanju ovog problema, lekovi bi bili dostupni pacijentima kada su im potrebni, bez obzira na to gde žive. Umesto toga, Evropa je često bez antibiotika, medikamenata koji sadrže paracetamol ili ibuprofen, pilula koje leče stanje nervnog sistema i kardiovaskularnih komplikacija, a nedostaju i sirupi za decu, protiv kašlja i bolova.

Statistika pokazuje da poslednje dve decenije nestašica lekova raste poput temperature deteta kojem je nedostupan paracetamolNakon minule zime, četvrtina apoteka u 29 evropskih zemalja prijavila je nedostatak više od 600 lekova. Gotovo 20 odsto je prijavilo da nemaju od 200 do 300 lekova. Ovaj trend se nastavlja. Belgijske vlasti su oglasile da je deficitarno gotovo 300 lekova. U Austriji trenutno nije dostupno čak oko 600 različitih medikamenata. Litvanci pak putuju širom zemlje da bi pribavili potrebne recepte za lekove protiv visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

Na vanevropskim područjima stanje je još gore – u Vijetnamu na primer manjka važan lek koji se koristi pri operaciji srca, a afričke zemlje hronično pate od nedostatka medikamenata.

Centar za istraživanje infektivnih bolesti u Minesoti ističe da nedostaje bar četiri miliona doza vakcina protiv rotavirusa, uzročnika dijareje kod dece, što dovodi do dehidracije i hospitalizacije. U Indiji, gde je stopa infekcije HIV virusom visoka, problem je nabaviti lek koji je inače preskup. Oni koji ne mogu da ga priušte dobijali su ovaj lek u državnim centrima, koje je sada opustošila nestašica.

Zašto nije učinjeno gotovo ništa da bi se smanjio očekivani jaz između ponude i potražnje na farmaceutskom tržištu? Svaljivanjem krivice na rat u Ukrajini i energetsku krizu prikrivani su dublji, strukturalni uzroci problema, poput globalizovane proizvodnje, strategije određivanja cena, fiksne kvote, paralelnog izvoza ili naprosto komercijalne nestašice – povlačenja proizvoda iz država gde su jeftiniji.

Fraza „lek trenutno nije dostupan” neretko se može čuti u apotekama širom sveta, ali niko ne govori o leku koji će otkloniti uzroke nestašica. Da su potrebni zajednički napori za prevazilaženje problema, kao što reče evropska komesarka, svima je jasno, ali je pitanje šta to konkretno znači. Recimo, šta raditi sa zemaljama koje koče izvoz kako bi zaštitile domaće tržište. Upravo je komesarka Kirijakides pisala grčkom ministru zdravlja kako bi ga zamolila da uzme u obzir efekte zabrane za treće zemlje. Naime, grčki regulator je prethodno proširio listu lekova čija je prodaja drugim zemljama, poznata kao paralelna trgovina, zabranjena. Belgija je u januaru objavila uredbu kojom je vlastima dozvoljeno da zaustave izvoz u slučaju krize. Dakle, nacionalne mere neretko su ispred interesa da se pomogne pacijentima u drugim državama. Takođe, sve veća monopolizacija na tržištu lekova dovodi do toga da kada zakažu farmaceutske firme nema drugih koji mogu da nastave proizvodnju. Mnogi lekovi proizvode se u Aziji zbog nižih troškova, pa globalizacija stvara veliki međunarodni problem sa sirovinama i poteškoće u transportu, uglavnom iz Kine i Indije. Zato struka smatra da EU treba da obezbedi autonomiju u proizvodnji za brojne kritične sastojke koji zavise od Kine i Indije – što se ne može desiti preko noći.

Budućnost zavisi od reforme farmacije – od toga koliko će brzo biti sprovedena, zavisi funkcionisanje zdravstvenog sistema i zdravlje pacijenata. U aprilu je predstavljen predlog „farmaceutskog paketa” koji uvodi tri nova momenta – liste kritičnih lekova EU, veće odgovornosti industrije i uloge Evropske agencije za lekove (EMA), koja je dobila proširena ovlašćenja da nadgleda nestašicu. Ako postoji lista kritičnih lekova na nivou EU, onda je moguće zajednički proveriti probleme u proizvodnji i lancu snabdevanja. Spisak lekova koji se smatraju neophodnim za zdravstvene sisteme na nivou unije trebalo bi da budu predstavljeni do kraja godine. Od farmaceutskih kompanija koje prodaju lekove očekivaće se da imaju planove za prevenciju nestašice kao i da potencijalne krize najave mnogo ranije.

Unapređenjem zakonodavstva Evropa bi trebalo da bude spremnija da se uhvati ukoštac sa zdravstvenim pretnjama. Mnogi veruju da će se situacija pomenutom reformom popraviti, ali nije ni mali broj pesimista, koji se s pravom pitaju: koga će sutra proizvođači prvo snabdeti, Francusku ili neku državu u Africi koja ima hitnu potrebu za lekom. I kako će se formirati redosled onih koji čekaju deficitarne preparate?

Zamene i cene

Postoji nemali broj stručnjaka koji tvrde da se poboljšanja mogu načiniti i bez dubokih reformi i drastičnih promena. Oni predlažu fokusiranje na grupe za zamenu lekova. Naime, nestašice su relevantne samo kada za određeni proizvod ne postoji alternativni, što znači da bi državni regulatorni organi možda trebalo da izmene uredbe o politici zamene. Stručne analize kažu da cena leka primarno utiče na aktuelni problem na tržištu medikamenata, kao i da su komercijalni motivi – povlačenje proizvoda s tržišta – znatno veći razlog nestašice u EU od proizvodnog deficita.