Od proizvođača i uvoznika je traženo da povećaju zalihe medikamenata

Dešavanja u drugim zemljama jasno ukazuju na to da se u narednim godinama očekuju velike promene u proizvodnji lekova. Zemlje EU su usvojile strategiju za moguću nestašicu, po kojoj će razmenjivati među sobom dostupne količine lekova i po kojoj su kompanije u obavezi da obezbede potrebne količine medikamenata, a da u slučaju neplaniranog problema u isporuci svog leka obezbede alternativni i da imaju veće zalihe pojedinih terapija, kaže u razgovoru za „Politiku” magistar farmacije Jovana Simanović, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ona je naglasila da ih sve ono sa čime su se suočavali u prethodnim godinama, a posebno promene koje su izazvane pandemijom kovida 19 i ratom u Ukrajini, tera na dodatni oprez kada su lekovi u pitanju.

„Upravo zato sada još intenzivnije radimo sa proizvođačima i uvoznicima lekova, od kojih smo tražili da povećaju zalihe lekova i aktivnih supstanci u Srbiji. U našoj zemlji postoje i dve velike fabrike lekova, koje proizvode neke od važnih esencijalnih lekova, a postojanje domaće proizvodnje je od izuzetnog značaja jer to pruža nezavisnost i sigurnost u snabdevanju, kako u redovnim tako i u slučaju bilo kojih vanrednih okolnosti. Pre dva meseca smo stavili na Listu lekova 155 novih generičkih lekova, zahvaljujući čemu smo povećali konkurentnost i obezbedili više mogućnosti za sigurnije snabdevanje lekovima od većeg broja različitih proizvođača. Ovo je politika koju RFZO kontinuirano sprovodi”, naglasila je naša sagovornica.

Očekujete li da će doći do veće nestašice lekova?

Nestašica lekova je prisutna oduvek i uobičajeno može da se povremeno dogodi, u nekom periodu, koji predstavlja kratkotrajan deficit leka usled, na primer, problema u proizvodnji, aktivnoj supstanci, kontroli kvaliteta. Zbog samog procesa proizvodnje i kontrole kvaliteta potrebno je nekoliko nedelja da se prevaziđe problem, odnosno da se pusti u promet nova serija leka. Ali, to ne mora da znači da nema leka uopšte nego da su kratkotrajno prisutne nedovoljne količine. Poseban izazov trenutno predstavljaju promene i dešavanja na globalnom tržištu koji su pre svega posledica kovida 19, a zatim i rata u Ukrajini, usled čega su kapaciteti proizvodnje smanjeni, cene energenata rastu, kao i ambalaže, transport je otežan. Javnost u Srbiji je još pre pola godine obaveštena da postoje indicije da će na globalnom nivou doći do poremećaja u snabdevanju lekovima i već tada smo uveliko radili na brojnim merama koje su imale za cilj da obezbedimo potrebne količine lekova i sprečimo nestašice.

Da li se razlikuju razlozi za nedostatak medikamenata kod nas i u drugim zemljama?

Veliki broj zemalja u EU je tokom zime imao problem sa nestašicama lekova koje su posledica različitih faktora kao što su porast respiratornih infekcija u zimskom periodu, zastoj u nabavci sirovina, smanjeni proizvodni kapaciteti, povećane cene transporta i otežan transport. Čak i tada, Srbija je imala sigurno i kontinuirano snabdevanje i mi nismo imali nestašice, koje su se dešavale u drugim mnogo razvijenijim zemljama. Veliki broj lekova je bio nedostupan u zemljama EU, a problem sa nabavljanjem sirupa za decu u Nemačkoj je postojao nekoliko meseci. Osim razloga na globalnom nivou za nestašice lekova koje se javljaju u nekim zemljama, oni mogu biti i specifični za pojedina tržišta zbog različitih načina snabdevanja, zastupljenosti različitih proizvođača, sistema refundiranja... Kod nas je na primer u decembru bio problem sa proizvodnjom sinacilina u „Galenici” zbog aktivne supstance, a to se podudarilo sa povećanom tražnjom za antibiotskim sirupima zbog većeg broja respiratornih infekcija. To smo rešili većim uvozom zamenskih lekova, koji se takođe nalaze na Listi lekova.

Da li strahujete da će neki građani početi da stvaraju zalihe lekova iz straha da ih ne bude na jesen?

Uzeli smo u obzir predviđanja po kojima će potrošnja lekova biti povećana, a samim tim i potreba za njima, jer, na primer, bilo kakvo kašnjenje u isporuci leka ili bilo kakva najava moguće nestabilnosti u pogledu snabdevanja nekim lekom, može da dovede do višestruko veće potrebe za tim lekom nego što je njegova uobičajena potrošnja. Ta pojava prekomerne potrošnje nekog leka poznata je kao „rezerve straha” i nije specifična samo za naše tržište već i za tržišta drugih zemalja. Mi zato opet apelujemo na naše građane da ne kupuju veće količine lekova nego što im je potrebno i da ne prave zalihe, da time ne bi ugrozili one kojima je lek neophodan. Imali smo problem sa pojedinim lekovima za lečenje dijabetesa jer su pacijenti koji nemaju dijabetes primenjivali te lekove za mršavljenje, za šta ovi lekovi nisu registrovani i namenjeni, što je dovelo do njihove prekomerne potrošnje, čime su ugrozili pacijente kojima je ovaj lek bio potreban.

Na koji način RFZO može da reaguje ukoliko se pojave nedostaci određenih terapija u apotekama?

Kada govorimo o snabdevanju apoteka, RFZO može da utiče i preduzima mere kada se radi o lekovima koji se propisuju i izdaju na teret zdravstvenog osiguranja i u tom smislu apsolutno održavamo stabilno snabdevanje. Međutim, ono na šta RFZO ne može da utiče jeste slobodna prodaja i prekomerna kupovina lekova koja može da dovede do stvaranja veštačkih nestašica, i zato uvek apelujemo na građane da to ne rade. U pogledu snabdevanja, najbitnije je da blagovremeno dođemo do informacija o eventualnim poremećajima u snabdevanju nekim lekom i u Evropskoj uniji i u drugim zemljama, bilo da je reč o kašnjenju proizvodnje ili isporuke leka, bilo da je potrošnja veća od uobičajene. Zbog toga je nužno intenzivno praćenje dešavanja na globalnom tržištu lekova i aktivnih supstanci, sagledavanje mogućeg uticaja na naše tržište, svakodnevni kontakt sa proizvođačima i dobavljačima lekova, aktivno učestvovanje u planiranju količina i dinamike isporuke, što je svakodnevni posao i deo svakodnevne strategije RFZO-a. Dakle, pratimo lagere i zalihe proizvođača i dobavljača i tačno znamo koliko kojih lekova ima u Srbiji. U kontaktu smo sve vreme sa Evropom, a istovremeno smo u kontaktu i sa drugim tržištima, i bilo šta da se desi na onim tržištima iz kojih se inače snabdevamo, imamo alternativu. Imamo strategiju za nabavku lekova i zato nema potrebe govoriti o nestašici i izazivati paniku kod građana. Svako izazivanja bespotrebne panike kod građana izaziva prekomernu kupovinu lekova i izazivanje veštačkih nestašica.

Hoće li doći do poskupljenja lekova ove godine?

RFZO je nadležan samo za cenu lekova koji se nalaze na Listi lekova, a ne za sve lekove koji su registrovani u Srbiji, od kojih se neki mogu naći i u slobodnoj prodaji, a što je nadležnost Ministarstva zdravlja. Ove godine je za lekove sa Liste lekova odobreno povećanje cena za 91 lek od 29 kompanija koje su RFZO-u podnele zahtev za povećanje cene. Odobreno je svima kojima je povećanje cene bilo potrebno za dalje redovno snabdevanje, a nisu odobrena poskupljenja za one lekove gde smo na Listi lekova imali direktnu paralelu, tj. iste lekove od drugih proizvođača koji nisu zahtevali povećanje cene i redovno su snabdevale naše tržište. RFZO je oduvek sagledavao zahteve za povećanje cene lekova, tako da će i u narednom periodu nastaviti da radi na isti način, jer je redovno snabdevanje apsolutni prioritet za našu državu.