Slobodne nastavne aktivnosti od domaćinstva do astronomije

Prevenciji, prepoznavanju i iskorenjivanju problematičnog ponašanja u školskoj svakodnevici možda i više nego bilo koji protokol ili drastična kazna mogu da doprinesu vannastavne i slobodne nastavne aktivnosti (SNA). One se planiraju školskim programom i godišnjim planom rada. Svrha i ciljevi vannastavnih aktivnosti i SNA toliko su slični da se ova dva oblika rada gotovo mogu poistovetiti, zato ih vrlo često mešaju i prosvetni radnici.

Učestvovanje u vannastavnim aktivnostima nije obaveza učenika. Međutim, stariji osnovci u svakom razredu od petog do osmog biraju jedan od tri programa SNA koji škola nudi i dužni su da ga pohađaju. Tako, do kraja osmoletke, prođu bar četiri različita programa. Škola može sama da osmisli i realizuje SNA, a može i da koristi one koje su pripremili ZUOV i stručna društva. Za učenike petog i šestog razreda osnovne škole po programima zavoda mogu se ostvarivati slobodne nastavne aktivnosti: Životne veštine, Medijska pismenost i Vežbanjem do zdravlja, a za sedmake i osmake: Moja životna sredina, Umetnost i Preduzetništvo. Stručna društva su iznedrila programe: Crtanje, slikanje i vajanje, Čuvari prirode, Muzikom kroz život i Sačuvajmo našu planetu – za osnovce petog i šestog razreda, a SNA koje su pripremili za sedmake i osmake su: Domaćinstvo i Filozofija sa decom. Ovo su novi programi koji se u nastavi realizuju od ove školske godine. U ovom trenutku ZUOV priprema i Priručnik za ostvarivanje slobodnih nastavnih aktivnosti u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja u kojem će, pored već pobrojanih, biti ponuđeni i programi za šah, dramsku umetnost, fotografiju, astronomiju za decu...

− Programi SNA koncipirani su tako da favorizuju aktivnost učenika, povezivanje njihovog školskog i vanškolskog iskustva, učenje putem rešavanja problema, saradnju i timski rad, kao i upotrebu savremenih tehnologija u obrazovne svrhe. Realizuju se kombinovanjem različitih tehnika rada sa učenicima, kao što su: prezentacije, studije slučaja, simulacije, debate, projekti, rad u malim grupama, kreativne radionice, rad na platformama za učenje, povezivanje sa vršnjacima iz drugih škola ili država, gostovanja stručnjaka… Koncept SNA ne bazira se na korišćenju udžbenika koji su posebno za njih pripremljeni. Naprotiv, đaci se podstiču da koriste što različitije izvore informacija koje kritički sagledavaju. Uloga nastavnika je prevashodno u tome da uvedu učenike u temu, da ih prate i usmeravaju u radu. Očekivano je da se deca u velikoj meri oslone na internet kao brz i lako dostupan izvor podataka, ali ih treba ohrabrivati da koriste i knjige, članke iz novina, stare fotografije... Kad god je moguće preporuka je da đaci posete ustanove od značaja za temu kojom se bave, da sami urade intervjue s relevantnim sagovornicima i tako prikupe informacije za kojima tragaju u svojim istraživanjima – razjašnjava za „Politiku” Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

Časovi SNA organizuju se jednom sedmično. Brojčanog ocenjivanja nema. Angažovanje i napredovanje učenika beleži se opisima koji ne utiču na školski uspeh. Ali tu se najbolje vidi kako đak sarađuje s vršnjacima, pokazuje li inicijativu, da li se nameće kao lider, ima li preduzetnički duh, da li je istrajan, kako rešava sukobe mišljenja, da li argumentovano brani stavove, kako prevazilazi teškoće… Pritom se ne rađa rivalitet nego prijateljstvo u atmosferi u kojoj se neguju tolerancija, razumevanje i uvažavanje različitosti, grade se empatija i solidarnost – listom preduslovi da se iskoreni svaki vid nasilja.

− Slobodne nastavne aktivnosti mogu biti i ugledan primer za realizaciju predmetne nastave, kroz međupredmetno povezivanje i druge metode koje pospešuju funkcionalno znanje, motivaciju i vaspitnu funkciju. Budućnost obrazovanja leži u brisanju granica među predmetima, otvorenom kurikulumu i, naravno, kreativnom i stručnom nastavniku. Komunikacija, saradnja, rešavanje problema, odgovorno učešće u demokratskom društvu, odgovoran odnos prema zdravlju i okolini, preduzimljivost, celoživotno učenje, neke su od opštih međupredmetnih kompetencija koje se razvijaju u okviru SNA. Pouzdani pokazatelji napredovanja učenika su kvalitet pitanja koja postavljaju, sposobnost da nađu vezu među pojavama, primene stečena znanja, navedu primere, izvedu zaključke, razlikuju činjenice od interpretacija, osmisle kreativna i delotvorna rešenja, predvide posledice, preuzmu odgovornost za sopstvene postupke, pa i promene mišljenje uvažavajući argumente u raspravi koja doprinosi atmosferi otvorenosti i uzajamnog uvažavanja – ističe direktor ZUOV-a.

Programi dostupni svim đacima

Obe strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja, aktuelna do 2030. godine, kao i ona koja joj je prethodila i važila do 2020. godine, naglašavaju da je potrebno obezbediti uslove za razvijanje vaspitne funkcije škole – podjednaku razvijenost nastavnih i vannastavnih delatnosti. Težnja je da i aktivnosti oslobođene stega predmetne nastave, a skrojene po meri učenika tako da podstiču njihovu radoznalost i stvaralaštvo, budu dostupne svim đacima. Ovde nije reč o pripremama za takmičenja, dodatnim ili dopunskim časovima, niti o angažovanju učenika nekim povodom, recimo zbog dana škole.

– To mogu biti programi iz bilo koje oblasti koja zanima đake, a ključna je mogućnost izbora u što raznovrsnijoj ponudi. Aktivnosti mogu biti humanitarne, kreativne, sportske, kulturne, u oblasti tehnike, nauke, preduzetništva, profesionalnog razvoja... – sve dok doprinose ostvarivanju opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, razvijanju ključnih i opštih međupredmetnih kompetencija potrebnih za život. Time se postiže i bolji odnos đaka prema školi, obavezama, kolektivu. Podstiču se potencijali učenika. Prevenira se nepoželjno ponašanje. Slobodno vreme se koristi svrsishodno, za kognitivni, moralni, estetski, fizički, socijalni, emocionalni razvoj, ali i za povezivanje, proširivanje i produbljivanje znanja, poboljšanje veština i usvajanje dobrih navika i pravih vrednosti – objašnjava Zlatko Grušanović.