Tesla spasava rudnik zlata Gold king

Brutalna egzekucija Vilijama Kemlera nije uništila poverenje u naizmeničnu struju. Prva se za to pobrinula grupa hrabrih pojedinaca iz Telurida, u državi Kolorado, 1891. godine.

Rudnik zlata Gold king, u blizini tog gradića, bio je pred zatvaranjem, pošto su postali neizdrživi troškovi korišćenja uglja, čijim su sagorevanjem pokretane mašine, mada rezerve zlata nisu bile iscrpljene.

Konzorcijum za spas rudnika došao je na ideju da iskoristi snagu reke San Migel, udaljene četiri kilometra od Telurida, zbog čega su se obratili upravo Vestinghausu, pošto su čuli da Teslin sistem proizvodnje i prenošenja višefazne naizmenične struje omogućava da se struja prenese na tu daljinu.

Potpisani ugovor predviđao je izradu turbine prečnika 1,8 metara, koja pokreće generator od 100 konjskih snaga i proizvodi naizmeničnu struju napona 3.000 volti. Sistem prenosa struje od reke do rudnika, gde je pokretan motor od 100 konjskih snaga, bio je dug 4,5 kilometra.

Vestinghaus se obavezao da proizvede opremu koja nikada do tada nije izašla iz fabričkih hala. Mada je to bio istinski „skok u nepoznato”, vatreno krštenje je bilo više nego uspešno. Kada su montirane Tesline mašine i sistem pokrenut u kasno proleće 1891, jasno se videlo da je potpuni uspeh zagarantovan, pošto je punih mesec dana, u probnoj fazi, sistem funkcionisao besprekorno, bez prekida, noću i danju.

U rudniku Gold king je nastavljena eksploatacija zlata na opšte zadovoljstvo ne samo vlasnika nego i rudara i stanovnika gradića Telurid. Postignuti uspeh doneo je Tesli status „narodnog heroja za ljude iz Kolorada”, kako je to zabeleženo u jednoj od njegovih biografija.

Nema sumnje da je i Nikola Jokić, predvodeći Nagetse, 130 godina docnije, na drugom polju, stekao jednak status.

U moru literature o Tesli nema naznaka da je već tada, 1891. godine, bio u Koloradu, u Teluridu, ali to nije prepreka za iznošenje pretpostavke da se tako nešto dogodilo. Utoliko pre što je Tesla bio u ranijem sporu sa Vestighausovim inženjerima oko svojih mašina, pa ne bi bilo logično da im taj perfekcionista prepusti na volju prvu instalaciju svog sistema, dve godine pre nego što je taj sistem šokirao milione na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, a onda tri godine docnije, kada je puštena u pogon hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima.

U nizu praznina karakterističnih za Teslinu biografiju, neke se i docnije vezuju upravo za Kolorado, pošto se istraživanja uglavnom iscrpljuju u osvetljavanju njegovih čuvenih eksperimenata izvođenih u Kolorado Springsu, na obroncima planine Pajks Pik, od juna do kraja 1899. godine. U tim rekonstrukcijama često se stavlja naglasak da se Tesla tada prvi put našao u ovom gradu, udaljenom stotinak kilometara od Denvera.

Tesla je, međutim, bio u Kolorado Springsu već 1896, kada je uspešno preneo radio-signale bez žica na veliku razdaljinu u otvorenom prostoru. Jedan časopis iz Njujorka o tome je u kasnu zimu te godine doneo sledeću vest:

„Svet je na pragu neverovatnog otkrića. Uslovi pod kojima svet danas postoji biće izmenjeni. Došao je kraj telegrafskim i telefonskim monopolima, koji će s treskom biti srušeni. Usputno će biti naglo eliminisani i svi drugi monopoli koji se zasnivaju na korišćenju energije. Za njeno prenošenje biće iskorišćena Zemlja. Priroda će nas snabdevati besplatnom strujom. Troškovi korišćenja energije i svetla praktično će biti svedeni na nulu. Uspeh eksperimenta mnogo znači naučniku, ali će mnogo više doneti narodu. Nikola Tesla istražuje tajne električne energije u prirodnom okruženju i njeno prilagođavanje potrebama čoveka.”

Istraživač tajni prirode, Tesla je te 1896. stigao u Kolorado Springs u potpunoj tajnosti, što nimalo ne čudi. Učinio je to nekih godinu dana posle doživljene katastrofe, kada je dinamitom uništena njegova laboratorija u Južnoj petoj aveniji broj 33-35 u Njujorku. Bila je to stvarna katastrofa za Teslu. Laboratorija se prostirala na četvrtom etažu šestospratne zgrade, a požar je progutao kolekciju od oko 400 Teslinih električnih motora, stotine sijalica originalne konstrukcije, rukopis gotovo završene knjige „Priča o 1.001 indukcionom motoru”, mehaničke i električne oscilatore, transformatore, pisma, knjige i besprekorno sređen arhiv koji mu je uvek stajao na raspolaganju.

Ima autora koji tvrde da je iza ove katastrofe stajao Edison, šuškala je o tome i ondašnja štampa, ali Tesla nikada nije javno izneo takvu tvrdnju. Iako skrhan nemerljivim gubitkom, pritisnut munjevito proširenim glasinama i istragama novinara, izjavio je da Edisona smatra velikim pronalazačem koji nije sposoban da povuče neki nemoralan potez.

O pozadini katastrofe iz 1895. Tesla se ipak 1926. poverio svom sestriću Savi Kosanoviću, kada ga je ovaj posetio tokom svog prvog boravka u Americi. U jednom javnosti nepoznatom zapisu Kosanović navodi da mu je Tesla tada rekao kako su najmljeni plaćenici, na Edisonov podsticaj, koristeći dinamit, uništili njegovu laboratoriju.

„Ova nesreća me je unazadila u mnogočemu, a najveći deo vremena te godina morao sam posvetiti planiranju i obnovi objekta. Međutim, čim su mi okolnosti dozvolile, vratio sam se na svoj zadatak”, napisaće Tesla posle četvrt veka.

(Sutra: Rodno mesto savremene košarke)