Sećanje na stradale rudare uz folk muziku

Niš – U očekivanju 6. avgusta i Dana rudara, u Aleksincu i okolini, još su bolna sećanja na stradale prošle godine i još se tuguje za osmoricom rudara koji nisu izašli iz okna posle eksplozije metana pred zoru 1. aprila prošle godine u rudniku kod Sokobanje, a i brige o zdravlju 23 rudara teže i lakše povređenih tom prilikom.

Ni nakon 16 meseci istraga o tragediji nije završena, ali na svakom koraku se mogu čuti mišljenja da, uprkos zvaničnim izveštajima da je eksplozija metana jedini krivac za tragediju, ipak postoji sumnja da nije baš sve u bezbednosnom smislu bilo preduzeto da bi se nesreća sprečila. I, svakako, neprestano se govori o onima kojih više nema posle te nesreće – o Nenadu Trivuncu, Bratislavu Živkoviću, Branku Čokorilu, Branislavu Zlatanoviću, Darku Zlatkoviću, Radovanu Grujiću, Bojanu Stajiću i Petru Petroviću. I tuguje za njima.

I baš u takvoj atmosferi, jer se ovakve tragedije ne zaboravljaju brzo, objavljeno je da će ovogodišnji Dan rudara biti obeležen koncertom narodne muzike i veseljem, na samom rudniku, na Trgu rudara.

Članovi porodica stradalih rudara i preživele kolege iz iste noćne smene, negodovali su komentarišući da je ovakva namera organizatora i uvredljiva i sramna. Javni poziv ili tender kojim aleksinački Centar za kulturu i umetnost traži organizatora koncerta uz ponuđena značajna novčana sredstva za one koji se sećaju i žale rudare je bacanje para koje bi mogle bolje da se iskoriste. Ako već novac postoji, zar nije logičnije da se pomogne porodicama stradalih koje su ostale bez očeva, sinova, supružnika, braće... Naravno, i da se pomogne oporavak povređenih.

Dan rudara svake godine obeležava se u Srbiji u znak sećanja na veliki štrajk rudarskih radnika u Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. godine. Tradicionalno se u svim ugljenokopima u našoj zemlji toga dana organizuju susreti sa onima koji su svoju radnu karijeru, kopajući ugalj i zarađujući hleb sa „devet kora” proveli duboko pod zemljom, ali i kulturno-umetnički programi, gastronomske manifestacije, etno-sajmovi hrane i pića, sportska takmičenja i dosta toga drugog, ali uvek prigodnog.

I, što je fakat, ne pamti se da je bilo kada na Aleksinačkim rudnicima, i kada nije bilo nesreća, organizovano nešto slično, posebno ne koncert folk muzike. Nikada nije organizovano veselje povodom 6. avgusta, jer pomisao na rad i život rudara ne budi vesela osećanja.

Za zaposlene u podzemnoj i površinskoj eksploataciji najviše uglja, ali i bakra, kobalta, olova i cinka, žive i gvožđa, magnezijuma ili litijuma, nikla, molibdena i još mnogo toga drugog, u čemu Srbija ima tradiciju hiljadama godina, 6. avgust oduvek je značajan datum. Ali, ne i dan za bilo kakva, posebno ne velika slavlja zbog rudarskih nesreća, kojih je uvek bilo. O Danu rudara se u aleksinačkom kraju i ovom delu Srbije uvek na prigodnim manifestacijama sa posebnim pijetetom govorilo o stradalima. Iskreno je i uvek odavana počast herojima rada i evocirana su sećanja upravo na one čiji su životi prekinuti u utrobi zemlje i tamo gde se radilo za hleb sa devet kora.

Otud i neverica da je nekome uopšte palo na pamet ovog leta organizovanje koncerta folk muzike. Da se proveseli i potroši pare.