Naiva koja očarava svet

Opovo – „Kad slikam, maštam pesmu, dok pišem pesmu, dolaze mi slike, a kad pravim svoje pretke od gline, onda mi idu i pesme i slike, i to je velika radost stvaranja”, kaže slikarka naive Desanka Petrov Morar, koja izlaže u opovačkoj Galeriji „Jovan Popović”, u godini kada obeležava šest decenija stvaralaštva. Rođena da bude slikarka, kao dete je gledala ikone u staroj crkvi u Čenti i to je, kako kaže: „Probudilo nešto u meni.” Kasnije, kao vrlo mlada beleži običaje, do detalja i prevodi ih na svoj likovni jezik, grozničavo ih slikajući, bojeći se da će sve to da nestane iz našeg života.

Praznične litije, Mandalina, zavetnina njenog rodnog Sefkerina i Bogojavljenje, plivanje za časni krst, prizivanja kiše i korinđaši na seoskim šorovima punih jata gusaka, venčanja i krštenja, enterijeri u kojima centralno mesto ima porodična ikona – život. Sve to, stalo je na ulja, crteže i grafike, akvarele, radove u terakoti i tri knjige poezije, dok teoretičari i kritika cene da je Desanka, živeći upravo izvan centara naive, stvorila sopstveni izraz i ikonografiju – koji očaravaju svet. Njeno stvaralaštvo baštini jedan gotovo zaboravljeni segment kulture sa kojim se ona identifikuje, stvarajući naročiti dokument prošlosti sa svim porukama, čijim iščitavanjem običaji ostaju sačuvani od zaborava.

„Lajt motiv opusa Desanke Petrov Morar jeste folklor, obojen lirski i ispunjen emotivnim nabojem. Možda ne ciljano, ali on predstavlja svojevrsnu etnografsku zbirku nematerijalne kulture običaja, svetkovina, svakodnevnog, sporog života banatskog sela koje pamti iz detinjstva, usmenih predanja njenih babe i dede, ali i drugih starijih Sefkerinaca. Kao i ostali slikari naivne umetnosti, Desanka je izraziti individualac, uslovljena isključivo svojim ličnim doživljajem i likovnim jezikom koji je sama stvorila. Njena kompleksna stvaralačka forma inspirisana je prirodom, etno-motivima, nasleđem, zaboravljenim ritualima i jednostavnim sećanjem na svet viđen očima deteta”, ocenjuje Tamara Ognjević.

A Desanka je i videla sveta i svet je video njena dela. Zbraja ih tako više od tri hiljade, koje je izlagala na 60 samostalnih nastupa, od rodnog sela, širom Srbije, do muzeja, galerija, biblioteka Evrope, dok lista grupnih izložbi narasta na impozantnih tri stotine, na svih pet kontinenata. Njene slike i skulpture su u mnogim našim i svetskim muzejima i privatnim kolekcijama, a ime u desetinama monografija, knjiga i publikacija.

Slika za svoju dušu, oduvek i nikad joj, kaže, ne dosade pitomi banatski pejzaži, tradicionalni motivi u jarkim bojama, koji osim svetske slave imaju i državni značaj. Slike joj otkupljuje Ministarstvo kulture, a posebno je ponosna što su i u čitankama. Hvala za višedecenijski rad su i Novembarska nagrada, najviše priznanje Grada Pančeva, povelje i zahvalnice za humanitarni i rad sa najmlađima, od Limasola, Njujorka, Japana, Ujedinjenih nacija... Desanka Petrov Morar je članica Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i Galerije naivne umetnosti u opštini Kovačica, koja joj se poklonila Plaketom za životno delo.

– Uvek sam nekako postiđena, jer mislim, ja sam kao neka domaćica koja pravi dobre kolače, ili umešna vezilja. Osećam da samo radim svoj posao, ali sa najvećim zadovoljstvom. A kada me pitaju do kada ću, kažem dok me um i ruka drže, dok sam živa – kaže za „Politiku” umetnica naive Desanka Petrov Morar.