Dijagnoza koju muškarci teško prime

Sadašnje statistike ukazuju da između 15 i 25 odsto svih parova imaju problem s ostvarivanjem željene trudnoće. Najmanje polovina izostanaka željenih trudnoća je direktno posledica problema muške neplodnosti, odnosno infertiliteta, kako se stručno naziva poremećaj mogućnosti oplodnje i kvaliteta spermatozoida. Lekarima je od dragocene pomoći rezultat spermograma, ali i nalaz testiranja „krtosti”, odnosno kvaliteta DNK samih spermatozoida, koji se naziva DFI.

– U praksi potrebna su dva uzastopna nalaza spermograma, u periodu od dve do četiri nedelje da bi se potvrdio loš rezultat, bilo da je reč o smanjenom broju spermatozoida, njihovoj lošoj pokretljivosti, promenjenim formama ćelije ili drugim bitnim parametrima. Tek tada započinje lečenje, uz obavezan klinički pregled urologa, ultrazvučni pregled testisa i često dopunu određenim hormonskim analizama – objašnjava, u razgovoru za „Magazin”, dr Uroš Kenić, urolog.

Potpuno odsustvo spermatozoida u dva analizirana spermograma stručno se naziva azoospermija. Ono se javlja kod jednog procenta muškaraca – dakle svaki stoti muškarac bori se s ovim zdravstvenim problemom.

Suočavanje muškarca s dijagnozom azoospermije je psihološki teško. Ipak, u većini slučajeva, uz objašnjenje mogućnosti lečenja i stručnu i emotivnu lekarsku podršku, pacijent se ohrabruje da pristupi daljoj dijagnostici i tretmanu.

Uzroci azoospermije mogu da budu određena genetska stanja, hormonski poremećaji, posebno zloupotreba anabolika, kasno spušteni ili nespušteni testisi, hemoterapija koju je muškarac ranije primao, neotkriveni tumori ili upale testisa, čak i proširene vene, takozvana varikocela...

– Osim kompletnih hormonskih analiza, u sklopu kliničke procene i ultrazvučnog pregleda testisa, obavezna su i ispitivanja određenih genetskih faktora. Na osnovu sprovedene dijagnostike već možemo pretpostaviti koji je podtip azoospermije u pitanju – kaže urolog.

Lečenje ima za cilj pronalaženje spermatozoida koji se dalje mogu koristiti u procesu vantelesne oplodnje. To podrazumeva određene invazivne procedure i operacije, kao što su punkcija testisa i pasemenika (epididima) ili biopsiju testisa. Biopsija se radi pod operativnim mikroskopom i uvećanjem od 20 do 25 puta i naziva se mikro-tese biopsija. Ona omogućava identifikovanje delova testisa u kojima je veća šansa da se nađu spermatozoidi. Odatle je takav vid biopsije zlatni standard u tretmanu. U izvođenju ovakvih procedura neophodan je timski rad embriologa i urologa u operacionoj sali, gde se intervencija i izvodi.

Lečenje ovih stanja je stručni izazov za urologa, a stresno i psihološki izazovno za pacijenta i njegovu partnerku. Utoliko je radost zbog uspešnog ishoda lečenja veća kod oba partnera.

Uradili, pa se pokajali

– Poslednjih godina, kaže dr Uroš Kenić, imao sam dosta pacijenata koji su tražili stručnu pomoć zbog azoospermije kao posledicu vazektomije, odnosno operativnog povezivanja semevoda. Intervencija kojoj su bili podvrgnuti radi kontracepcije, a zbog koje su se pokajali, može se obaviti ili hirurškom rekanalizacijom povezanih semevoda ili punkcijom i biopsijom testisa.