Da li nemačkoj desnici ubrzano raste popularnost jer traži izlazak iz EU, povratak marke i proterivanje imigranata

Desno-populističkoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD) iz dana u dan raste popularnost i trenutno uživa podršku više od 22 odsto birača, proizlazi iz najnovijeg ispitivanja javnog mnijenja koje je u subotu objavio dnevnik „Bild”.

Deset godina pošto je osnovana, Alternativa za Nemačku je očigledno sve radikalnija – od početnih zahteva 2013. za spasavanje evra došla je do predloga ne samo za izlazak Nemačke iz Evropske unije već i raspuštanje EU.

Partija se zalaže za ukidanje Evropskog parlamenta, pošto je reč o "nedemokratskom telu nesposobnom za reformu". Jedan od glavnih zahteva je ponovno uvođenje nacionalne valute, marke, za kojom mnogi Nemci još uzdišu. Evro je propao, ponavljaju lideri ove stranke.

Predlog je namenjen izbornoj skupštini EU a razradila ga je stranačka Savezna programska komisija.

Jedan od lidera AfD-a Alis Vajdel doradila je zahtev – na partijskoj konferenciji koja će se održati tokom vikenda u Magdeburgu treba "samo" da se odluči o tome da se EU restrukturira u evropsku ekonomsku zajednicu i zajednicu interesa (kao što je već bila posle Drugog svetskog rata).

Ne sviđa im se ni Evropska centralna banka „jer manipuliše tržištima kupujući obveznice i tako indirektno finansira druge zemlje", tvrde iz AfD-a.

Alternativa će uključiti "kontrolisanu razgradnju" Evropske unije u program za naredne izbore za Evropski parlament, koji će biti održani na proleće.

„Mi zahtevamo reset Evrope, kako bi mogli da iskoristimo moć nacionalnih država i ponovo izgradili mostove ka istoku", rekao je kopredsednik AfD-a Tino Črupala.

Črupala je naveo sankcije EU protiv Rusije kao jedan od primera nedostatka njenog legitimiteta, tvrdeći da one "nisu u interesu naših građana" i da su dovele do povećane inflacije i recesije.

Doduše, predlozi Alternative za Nemačku nisu ništa novo, pošto je ta stranka i nastala na protivljenju članstvu Nemačke u evrozoni i dubljoj integraciji EU.

"Šanse za sprovođenje našeg predloga su dobre, pošto nam globalni trendovi idu na ruku", smatraju oni.

Zagovaraju saradnju sa Mađarskom i Austrijom i smatraju je od centralnog značaja za Nemačku", a tvrde da je mađarski premijer Viktor Orban "već pokazao kako se politika zasnovana na interesima može sprovoditi u Evropi".

U Austriji, ankete pokazuju da je desničarska Slobodarska partija (FPO) trenutno najpopularnija politička opcija u toj zemlji, dok u Mađarskoj Orbanov Fides dominira već više od decenije.

Predstavnici austrijske FPO već su podržali svoje nemačke partnere.

Istraživanja pokazuju i da je najpopularniji političar u Nemačkoj i dalje ministar vojske Boris Pistorijus dok je kancelar Olaf Šolc tek na šestom mestu.

Ispitivanja pokazuju da je odnos Nemaca prema Evropskoj uniji poslednjih godina postao sumnjičaviji. Samo četvrtina smatra da članstvo u Evropskoj uniji Nemačkoj donosi više prednosti, a to je 14 procenata manje nego u julu 2020. godine. Gotovo isto toliko (27 odsto) kaže da Nemačkoj članstvo u Evropskoj uniji pre donosi nedostatke, što je 12 procenata više nego pre tri godine. Upravo te stavove “gura” i AfD, tako da je jasno zašto joj raste populasrnost. Imaju sluha za narodnu volju i to pokušavaju da sprovode, saglasni su analitičari.

Istina je i da Alternativa za Nemačku nema partnere u postojećem političkom ambijentu u Nemačkoj, jer su sve ostale političke partije jasno isključile eventualnu mogućnost koalicije sa njom, pred buduće izbore, ma kad bili. Smatraju da ta partija izlazi izvan ustavnog okvira, odnosno da svojim stavovima prelazi granicu prihvatljivog u demokratiji.

Distanciranje od Alternative kao da joj baš ”daje krila”.

Predsednik AfD-a Tino Črupala igra na “kartu nezadovoljstva”, rastuću popularnost svoje stranke objasnio je masovnim nezadovoljstvom nemačkih građana vladajućom koalicijom, a naročito politikom stranke Zelenih. Dve trećine simpatizera AfD-a ceni negativni stav stranke prema doseljavanju stranaca.

Taj oštri zaokret u krajnje desni ekstremizam, plaši analitičare. Stranka je naročito ojačala na istoku zemlje, na prostoru nekadašnjeg DDR-a, beležeći u pojedinim saveznim pokrajinama i preko 40 odsto glasova.x

Nemački mediji navode da AfD „kapitalizuje” bes birača zbog rasta cena energije nakon sankcija Rusiji, pada standard ali najviše na ksenofobiji Nemaca.

O kakvoj se partiji i ideologiji tu radi, govori i nedavni potez nemačkog Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, koji je u aprilu nakon četverogodišnjeg posmatranja, proglasio podmladak AfD-a „ekstremističkom organizacijom”, s obzirom da „šire neprijateljstvo i mržnju prema useljenicima”.

Kojim to putem Nemačka (ponovo) kreće, pitaju se zabrinuti analitičari.