U borbi protiv raka bitno je uvek imati osmeh

Apotekar sam po struci i dobro sam znala da vodim računa o svom zdravlju, pa sam redovno išla na preglede i kontrole. Ipak, pre dve godine sam saznala da imam karcinom grlića materice. Šest meseci pre dobijanja dijagnoze primetila sam da se nešto dešava sa mnom zbog iznenadnih krvarenja. To se dešavalo u januaru 2021. godine.

Otišla sam na ginekološki pregled i rezultati nisu bili dobri. Urađena mi je takozvana eksplorativna kiretaža kanala i biopsija „na živo”, bez anestezije koja je jako bolna. Smatrala sam da je ta prva intervencija dovoljna i da će sve biti u redu, ni ne sluteći šta me zapravo čeka. Dobila sam antibiotik i rečeno mi je da mirujem do dobijanja rezultata.

I otišla sam kući da ležim i čekam. Mirovala sam tri dana. Strašno sam bila nervozna… Osećala sam da nešto nije u redu. Žena to uvek oseti. Članovi moje porodice su zdravstveni radnici pa sam ih zamolila da se, ukoliko je to moguće, ubrza dobijanje rezultata. Mama mi je donela rezultate… Saopštila mi je da nisu dobri… I da moram na dalje lečenje. Samo mi je rekla: „Sine, idemo za Beograd.” Shvatila sam da nešto nije u redu. Pogledala sam papire i videla da je kod sva tri uzeta uzorka za biopsiju prisutan adenokarcinom. Bila sam u šoku. Ustala sam iz kreveta. Šutirala sam sve oko sebe. Nisam znala šta da radim od nemoći. Samo sam se pitala: „Zašto baš ja? Šta sam zgrešila?” Radim human posao, iz porodice sam zdravstvenih radnika, nismo pravili u životu neke propuste i promašaje… Pogledala sam svog sina, koji je tada imao samo tri godine. Tada sam shvatila da moram da se borim, jer ne želim da umrem. Potrebna sam svom detetu.

Tada je krenula moja borba. Okretanje telefonskih brojeva, zakazivanje pregleda, potraga za lekarima… Pošto sam imala druge velike probleme u životu, nekako sam na bolest najmanje mislila. Samo sam želela da rak što pre nestane iz mog života. Da ironija bude veća, u Nedelji borbe protiv raka grlića materice saznala sam da imam baš tu bolest. Bio mi je to lep poklon za 33. rođendan. Sećam se da je bio petak kada sam dobila dijagnozu. I da sam već u subotu otišla na prvi pregled. Papa test nije bio dobar. Svaki naredni pregled mi je bio sve više mučan… Svaki put sam prokrvarila posle pregleda… Teško je bilo prihvatiti realnost da imam smrtonosnu bolest. Teško su mi padala i snimanja na magnetnoj rezonanci, koja traju po sat i po. A ja sam ih imala već pet.

U trenutku kada je usledio najveći zamah kovida 19, ja sam šetala od jedne do druge zdravstvene ustanove i obavljala sve moguće analize koje su bile potrebne da bih se operisala. Veliku zahvalnost dugujem prof. dr Vladimiru Pažinu, iz GAK „Narodni front”, koji me je operisao. Urađena mi je radikalna histerektomija, što znači da su mi izvadili matericu, jajnike, jajovode i okolne žlezde. Operacija je urađena 10. februara 2021. godine i trajala je pet, šest sati. Pred operaciju sam zvala majku i dugo plakala. Rekla mi je da je to moguće ona bi otišla na operaciju umesto mene.

Moj tadašnji muž nije sedeo pored mene, iako mi je to u tom trenutku bilo potrebno, rekao mi je da ima puno obaveza. Nije mi čak ni rekao da će biti sve u redu… Shvatila sam da sam zapravo u svemu sama. I da ovu borbu i životnu bitku moram da izguram. Trenutak kada sam iz Požarevca krenula za Beograd na operaciju je poseban. Poljubila sam dete i pomazila ga po glavi, svesna da se možda neću vratiti živa.

Prva noć posle operacije je bila teška i duga. Vreme je sporo prolazilo. Nisam smela da se pomerim… Gledala sam u prozor i molila se da preživim. I preživela sam.

Konzilijum lekara je obavljen 5. marta, a čekalo se na izveštaj histopatologa. Lekari su mi rekli da ne moram da idem na hemioterapiju. Moj tumor je imao tri milimetra, a da je bio za jedan veći morala bih da primam dodatnu terapiju. Eto koliko jedan milimetar u životu znači. Koliko god da mi je bilo teško, uvek sam imala osmeh na licu. Osmeh me je održao. Na tri meseca odlazim na kontrole. Razvela sam se posle operacije i izašla iz toksičnog braka i promenila život. I dalje sam u strahu od povratka bolesti, ali živim punim plućima, smejem se, radujem, uživam. Jaka sam, hrabra i odvažna, jer samo jaki mogu sve. Kao uostalom i svi u Udruženju građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori”.