Jedinstvena estetika arapske književnosti

Dragana Đorđević, docent za arapski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prevodilac „Geopoetikinih” autora kao što su Ibrahim Aslan, Gamal Gitani, Rebi Džabir, Bensalim Himiš i Mansura Izudin, u intervjuu za prestižni arapski list „The New Arab” u rubrici „Prijatelji našeg jezika”, govorila je o značaju i izazovima u prevođenju arapske književnosti i najavila prevod romana „Sarajevsko drvo za ogrev” alžirskog autora Saida Hatibija koji je ušao u uži izbor za Međunarodnu nagradu za arapski roman (IPAF) 2020. godine. Roman „Sarajevsko drvo za ogrev” objaviće „Geopoetika”. „Teško je utvrditi i pobrojati glavne odlike arapske književnosti. Svaka velika književnost pruža čitaocu mogućnost da proživi hiljadu života, doživi hiljadu ljubavi i hiljadu smrti, da vidi udaljene i čudesne svetove i da boravi u nepoznatim mestima i dalekim vremenima, bilo da su stvarna ili plod mašte. To je slučaj i sa arapskom književnošću koja poseduje jedinstvenu estetiku. Po mom mišljenju, ne postoji savršeniji način da se upoznaju druge kulture i njihova intelektualna baština prebogata književnim stvaralaštvom, a samoj mi se često učini da sam sve što znam naučila čitajući književnost. Stoga imam sreće da budem spona između arapske književnosti i srpske publike”, rekla je o odlikama arapske književnosti Dragana Đorđević.