Nastanak Globalnog juga

Ruska invazija Ukrajine izazvala je širok spektar reakcija širom sveta. Dok je Zapad mobilisan da podrži Kijev i kazni Moskvu, veliki delovi onoga što se zove Globalni jug ili ne želi da bude uvučen u rat za koji kažu da nije njihov, ili čak pruža diplomatsku i ekonomsku podršku režimu Vladimira Putina.

Može li Ukrajina da angažuje Globalni jug? Koliko Kijev ima uticaja na Delhi, Braziliju ili Džakartu?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavnom diplomatskom ofanzivom koja ga je odvela u London, Rim, Pariz, Berlin, Džedu i u Hirošimu na samit G-7, obezbedio podršku bogatih zemalja Zapada, ali je delove arapskog sveta optužio da ignorišu užase ruske invazije.

„Nažalost, postoje neki na svetu a i ovde, među vama, koji zatvaraju oči pred ilegalnim aneksijama”, poručio je Zelenski sredinom maja, tokom iznenadnog dolaska na samit Arapske lige u Džedi.

Globalni jug do sada je bio veoma angažovan u traženju klimatske pravde, ali drži se po strani u kolonijalnom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Posmatra stvari iz druge perspektive: zemlje koje podržavaju Ukrajinu mahom su one iste koje su kolonizirale Globalni jug.

„Ono što se dogodilo u SAD jeste to da je okvir demokratija protiv autokratije odredio poziciju Bajdena i njegove spoljne politike, ali ne mislim da to važi za veći deo ostatka sveta. To nije okvir sa kojim se oni identifikuju na mnogo načina”, smatra Rakel Rico iz Evropskog centra Atlantskog saveza.

Novo okupljanje prvo je krenulo na ideološkoj osnovi između Moskve i Pekinga gde ne kriju nastanak zajedničkog fronta protiv unipolarnog sveta pod dominacijom Amerike. Svoje „tradicionalne vrednosti” nude kao alternativu „neoliberalnim elitama”. Globalno integrisana Kina je u povoljnijem položaju, jer ne mora da se isključivo integriše u Evro-Aziju, za razliku od izolovane Rusije.

Zemlje BRIKS-a – Brazil, Indija, Južna Afrika, Kina i Rusija – sve glasnije osporavaju globalnu dominaciju Zapada, kako političku, tako i finansijsku. Postaju ozbiljan rival G-7, grupi najrazvijenijih država sveta.

Otvara se prostor državama poput Indije i Turske, koje su moćne regionalne sile ali nedovoljno moćne da oblikuju svetski poredak. One ne kriju ambiciju da, uz saradnju sa Kinom i Rusijom, učestvuju u preoblikovanju postzapadnog svetskog poretka. Traže reformu sistema Ujedinjenih nacija.

Južna Afrika izazvala je mnoge kontroverze kada je u februaru – na godišnjicu Putinove agresije – održala zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Kinom. Saudijska Arabija ugošćava predsednika Venecuele, još jednog američkog neprijatelja. Mnoge zemlje, poput Katara, Malija, Burkine Faso ili Kolumbije pokušavaju da izvuku ekonomske koristi odbijajući da se svrstaju na strane ukrajinskog rata. Ruska propaganda uporno ponavlja da su zapadne sankcije izazvale globalnu energetsku krizu i ugrozile prehrambenu bezbednost.

Obaveštajna jedinica „Ekonomista” zaključuje da je neto podrška Rusiji porasla u godini posle agresije i da te zemlje čine 31 odsto globalnog stanovništva. Ruska sfera uticaja se širi zahvaljujući agresivnijoj kampanji i angažovanoj diplomatiji, dok Zapad ne uspeva da blokira narative Kremlja, kaže se u izveštaju.

Kina, Rusija, Iran – i donekle Severna Koreja – ne ograničavaju se samo na demonstraciju sile. One preko trgovine i transporta grade novo geostrateško partnerstvo van domašaja američkog dolara i američke mornarice. To je blok koji bi mogao da postane najveća pretnja interesima SAD poslednjih decenija.

Vašington je poslednjih godina region Indo-Pacifika proglasio najvišim prioritetom svoje spoljne politike i trudio se da globalni balans održi tako što bi Evro-Azija bila podeljena. SAD i dalje predvode koaliciju demokratskih saveznika, ali na marginama Evro-Azije: rivali locirani u centru se okupljaju.

Države Globalnog juga, i bogate i siromašne, postaju meta dva rivalska bloka. Vrednost im raste. Postaju ključne u konfliktu Tvrđava Evro-Azija i onoga što se zove „slobodan svet”. Delhi, Rijad ili Ankara znaju umešno da naplaćuju poziciju koja im se ukazala.

Ovaj trend nije nov. Iran i Severna Koreja godinama su razmenjivale raketnu tehnologiju. Kinesko-rusko strateško partnerstvo jačalo je decenijama. Putinova invazija samo je ubrzala stvaranje novog evroazijskog jezgra. Rat je vojnu dimenziju njihove saradnje prebacio u prvi plan.

Rusija i Severna Koreja osnažile su veze jer su Rusima neophodne artiljerijske granate. Moskva i Teheran grade „sveobuhvatno vojno partnerstvo”, kako ga je opisao direktor CIA Vilijem Barns. Rusi obećavaju Iranu isporuku lovaca Su-35 u zamenu za dronove, artiljeriju, moguće i rakete.

Kina je odbila da Ruse vojno podržava zazirući od američkih i evropskih sankcija, ali obezbeđuje neborbenu podršku Moskvi koja i te kako pomaže Putinovom borbenom naporu. Prisustvo visokih kineskih vojnih eksperata na samitu Putina i predsednika Si Đinpinga u Moskvi pojačalo je spekulacije o izvozu oružja i napredne tehnologije – što Peking i dalje demantuje.

Kina i Rusija istovremeno rekonstruišu međunarodnu trgovinu i izbacuju dolar iz međusobnih transakcija. Pridružuje im se Iran eksperimentišući sa Kinezima, a i Saudijska Arabija je najavila da će izvoz nafte Kini naplaćivati u juanima, koji su u februaru preuzeli vodeću ulogu na moskovskoj berzi. Gradi se ekonomski sistem koji neće istisnuti dolar, ali će značajan deo poslova prebaciti juanu i tako kineske saveznike učiniti otpornijim na bilo kakve američke kaznene mere.

Mirovno rešenje ukrajinskog rata je udaljena perspektiva. Prekid vatre ne znači mir. Nijedna vlast u Kijevu neće prihvatiti da Rusiji preda teritorije koje sada kontroliše. Rat može da bude zamrznut ali teško da će biti završen nekim pregovornim sporazumom. Moguće je „korejsko rešenje” koje podrazumeva novoiscrtane borbene linije i primirje. Takvo rešenje znači konfrontaciju i tenzije u godinama koje slede. Ukrajina ostaje dugoročni test odnosa Rusije i Zapada.

Ono što nastaje je novi poredak koji napušta okvire hladnog rata, bitke između demokratije i totalitarizma. Prisustvujemo rastu identitetskih politika, novih „srednjih supersila” na globalnom nivou. Globalnom jugu to će biti važnije od ideoloških podela prošlosti. Kina se tu pozicionira kao lider. Zapad će učiniti sve da tako ne bude i da sačuva liberalni poredak. Prisustvovaćemo više novom svetskom neredu, nego novom svetskom redu.